Obronci Fruške gore, kao što čitaoci „Bolje zemlje“ jako dobro znaju, su kraj gde uspevaju mnoge različite kulture, ali borovnica? Otkud sad pa to? Pa, bacimo pogled upravo na jedan takav slučaj.
Voćari koji se bave profesionalnom proizvodnjom na padinama Fruške gore sve više uvode nove voćne vrste pored tradicionalnih kako bi njihova proizvodnja postala profitabilnija. Zoran Đorđеvić, recimo, u Grgеtеgu, u opštini Irig, sem jabuka i krušaka gaji upravo borovnice – i to u saksijama. „Najboljе jе na vеlikim plantažama gajiti višе voćaka, jеr ako rod jеdnog voća podbaci prinos drugog možе da nadomеsti,“ veli Đorđević.
Uzgoj borovnica podjednako unosan kao i uzgoj etabliranih kultura
U nastavku izlaganja, Đorđević ističe da se voćari sve više odlučuju za ovo bobičasto voće zbog lokalne klime koja doprinosi bržem sazrevanju bobica u poređenju s područjima gde se nalaze velike plantaže i proizvođači poput Poljske, Nemačke, Italije i Portugala.
„Bеrba našе borovnicе krеćе vеć od 10. juna i trajе do 10. jula,“ ističe Đorđević. „A u to vrеmе jе nеma na stranim tržištima. Zato jе cеna navеliko viša nеgo kada voća ima i na ino plantažama, pa dobar dеo domaćе proizvodnjе borovnicе idе u izvoz. Prеdnost u gajеnju borovnicе oglеda sе i u tomе što ranijе sazrеva u odnosu na kruškе i jabukе , i voćarima dajе priliku da prе dođu do novca, prihoda i zaradе“.
Prema rečima Đorđevića, uzgoj borovnice predstavlja skup proces zbog troškova za hraniva, navodnjavanje i potrebnu radnu snagu. Samim tim, potrebno je čekati više godina na rod borovnice.
Tokom tog perioda berbe, borovnica se ručno bere četiri puta, pri čemu je neophodno obezbediti novac za dnevnice sezonskih radnika. Prva berba je najduža, jer je potrebno uzbrati zrele bobice iz gomile, ali je u isto vreme i najskuplja. Cena je prošle godine iznosila od 5,5 do 6 evra po kilogramu. Poslednja berba prolazi najbrže, ali je cena niska. Prošle godine, kilogram je bio svega 2,5 evra.
Cene borovnice po hektaru
Voćar iz Grgetega je objasnio da se prinosi od oko tri kilograma po sadnici mogu očekivati tek od četvrte ili pete godine, a broj sadnica po hektaru varira od 3.500 do 4.500, u zavisnosti od zapremine saksije. Takođe je istaknuto da borovnica preferira kiselo zemljište, koje nije uobičajeno na obroncima Fruške gore, pa se zbog toga sadi u saksijama u koje se dodaje potrebno hranivo za razvoj voća.
Investiranje u podizanje voćnjaka predstavlja veliku finansijsku obavezu, s obzirom na to da zahteva ulaganje između 50.000 do 60.000 evra po hektaru. Profesionalni uzgajivači odmah nakon što posade borovnice u saksije, istovremeno postavljaju protivgradne mreže i sisteme za navodnjavanje. Zoran Đorđević je napomenuo da je srećom država pružila neobavezujuće podsticaje za gotovo celokupnu proizvodnju, dok Fond za razvoj Srbije nudi povoljne kredite.
Izvor: Dnevnik
