Čitaocima portala „Bolja zemlja“, kao i gledaocima naše eminentne emisije na „Happy TV-u“, futoški kupus zasigurno nije nepoznanica. Ova kultura je jedno od mnogih agrarnih blaga koje Srbija ima da ponudi. I shodno tome, sleduje još jedan članak o ovom neverovatnom proizvodu, iz perspektive samih proizvođača.
Šta odvaja futoški kupus od ostalih?
Sveži i kiseli kupus iz Futoga nosi oznaku geografskog porekla i predstavlja prepoznatljiv srpski proizvod tražen širom sveta. Aleksandar Pavlović iz Poljoprivredne stanice Novi Sad i proizvođač Obrad Gužvica otkrivaju nam da li popularnost ovog kupusa opada i koje su još sorte prisutne u Južnobačkom okrugu.
„Najbolji primer za to je Futog, po kome je nazvana i sorta “Futoški kupus.” Pored ove, vrlo popularne sorte, na ovom području se gaje i hibridi. Najrasprostranjeniji su marlo, potomak, bravo, hipo, pruktor, gregorian, čirs, Nozomi. Treba naglasiti da, i pored povoljnih prirodnih uslova za gajenje, proizvodnja kupusa se ne može zamisliti bez navodnjavanja, pogotovo na lakšim tipovima zemljišta,“ apostrofirao je Pavlović za „Dobro jutro“.
Napominje da je futoški kupus autohtona sorta čija se proizvodnja smanjila u poslednjim decenijama. Naši čitaoci će se podsetiti da ovaj problem svakako nije nov. Iako hibridi pružaju veći prinos po jedinici površine, sorte poput futoškog kupusa imaju svoje prednosti koje ga čine izuzetno traženim na tržištu.
„Reč je o većem udelu šećera, vitamina C, kompleksa vitamina B, Mg, P i drugih sastojaka. Futoški kupus čine specifičnim vrlo tanki i elastični listovi, sa slabije izraženom nervaturom, koji su najpogodniji za uvijanje sarmi, jer nema pucanja i cepanja listova, za razliku od hibridnih vrsta. Više šećera znači i bržu fermentaciju, odnosno kiseljenje kupusa. Futoški kupus se razlikuje i po izgledu. Njegova glavica nije okrugla, već blago spljoštena,“ detaljno opisuje Pavlović.
Hibridi lakši za proizvodnju, ali se sorta više traži
Na svom imanju u Veterniku, nedaleko od Novog Sada, porodica Gužvica se bavi poljoprivredom, uzgajajući raznolike povrtarske kulture, uključujući futoški kupus na površini od jednog i po jutra, varaždinski kupus na 2000 m2, kao i hibride poput brava, marla i potomka zasađene na još jednom i po jutru.
„Hibridni kupus je lakše proizvesti zato što rodi duplo više od sorti, ali je sorta traženija. Manje rodi, a je cena duplo veća, samim tim je isplativija nego hibridi. Kupus prerađujemo u malim količinama tako što ga kiselimo. Manje količine prodajemo nakupcima, a veći deo na Futoškoj pijaci u Novom Sadu,“ naglašava Orbad Gužvica.
Izvor: Dobro jutro
