Agroekonomista i nekadašnji direktor Produktne berze, Žarko Galetin, je prodiskutovao par gorećih tema o poljoprivredi. Konkretni fokus je stavio na ulaganjima u poljoprivredu, trenutno najvećim problemima i rešenjima u sektoru, kao i na pitanje osnivanja Poljoprivredne komore.
Galetin o protestima i predstojećem sastanku
Bunt poljoprivrednika u Evropi nastavlja da raste, pri čemu se sve više zemalja pridružuje svojim kolegama u protestima. Zahtevi su u suštini isti u svim zemljama gde se protestuje, a odnose se na subvencije, konkurentnost i ispunjenje ciljeva Zelenog dogovora, koji, prema tvrdnjama poljoprivrednika, šteti ovoj privrednoj grani.
Agroekonomista Žarko Galetin je za naš portal istakao da je malo verovatno da će protesti koji se dešavaju u Evropi preneti svoj zamah na naše područje, s obzirom na to da smo već imali proteste poljoprivrednika prošle godine. Dodao je i da su ti protesti tada pronašli svoj zaključak u dogovoru sa vladom, naglašavajući da je važno da poljoprivrednici pažljivo prate implementaciju postignutog dogovora.
Prema medijskim izveštajima, predstavnici udruženja poljoprivrednika Srbije zatražili su sastanak u Vladi, koji je zakazan za 12. februar.
Njihova zabrinutost obuhvata nejasnoće u vezi sa prijavljivanjem obradivih površina u sistem eAgrar, nedostatak subvencionisanih kredita i rešavanje problema dugova po osnovu neplaćenih doprinosa u Penzijsko-invalidskom fondu.
Poljoprivredni proizvođači imaju poteškoća pri prijavljivanju obradivih površina u eAgraru zbog neslaganja statusa pojedinih parcela sa podacima u katastru i satelitskim snimcima.
Poziv na sastanak može se smatrati dobrim znakom, kao i najava “rekordnih” ulaganja u poljoprivredu u naredne tri godine, koju su najavili predsednik Vučić i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.
Ono što država mora
Agroekonomista Galetin ističe da država prepoznaje ključnu ulogu poljoprivrede, s obzirom na to da hrana, zajedno s vodom i energijom, predstavlja jedan od tri osnovna stuba razvoja svake ekonomije, uključujući i našu.
„Jer ako ne posedujete dovoljno resursa uz ta tri temeljna stuba nekog ekonomskog suvereniteta, vi ste onda u problemu. Mi smo došli nažalost da naša poljoprivreda u nekim sektorima ne zatvara naše domaće bilansne potrebe što je prosto neverovatno, s obzirom na to kakvim kapacitetima i resursima Srbija raspolaže. Država je konačno, u tom kontekstu i najave da će izdvajati veća sredstva za poljoprivredu, prepoznala poljoprivredu kao jednu bitnu delatnost i privrednu granu kojoj se mora posvetiti više pažnje“, tvrdi Galetin.
On ističe da bi ova povećanja trebalo da prati temeljna evaluacija kako bi se videli efekti ulaganja države u poljoprivredu. „Prosto je detektovano da se naši primarni poljoprivredni proizvođači nalaze u velikom problemu iz prostog razloga što postoji veliki cenovni raskorak na relaciji inputi i proizvodnja. Dakle, vi imate skupe inpute i jeftinu proizvodnju. To se već evo treću godinu nadovezalo uz neke loše okolnosti za poljoprivredu. Uvek su tu neki različiti faktori. Od toga da li smo imali loše prinose zbog vremenskih uslova i dobre cene. Ili loše cene a dobre prinose. U svakom slučaju, poljoprivrednici su imali problem u poslednjih nekoliko godina finansijske prirode. I to je dovelo do značajne devastacije njihove finansijske moći“, objašnjava Galetin.
Upravo zbog toga, najava većih ulaganja države predstavlja pozitivan signal. Galetin naglašava da, iako postoji određena doza skepticizma među poljoprivrednicima, najave države imaju osnovu u aktuelnim globalnim kretanjima na tržištu hrane. Smatra da će zbog toga biti većih investicija i podsticaja u narednim godinama. Ali uz to ističe važnost usmeravanja tih sredstava tamo gde su najpotrebnija, uz rešavanje problema neujednačenih troškova ulaganja i cene proizvoda.
O osnivanju Poljoprivredne komore
O ideji osnivanja Poljoprivredne komore Srbije Galetin kaže da je to veoma diskutabilno pitanje, iz više razloga. Izjavio je da je ideja o osnivanju Poljoprivredne komore Srbije veoma diskutabilna iz više razloga. On je rekao da Privredna komora Srbije i Privredna komora Vojvodine imaju svoje departmane koji se bave poljoprivredom. Dodao je da je osnivanje poljoprivredne komore prvobitno izgledalo kao zahtev poljoprivrednika. Ali su oni, kada je država počela da razmatra tu ideju, vrlo brzo rekli da to ipak nije dobra ideja.
Galetin je istakao da bi se za organizaciju poljoprivredne komore moralo rešiti mnogo stvari. Tu spadaju pitanja finansiranja, sastava komore i reprezentativnosti u predstavljanju. Zaključio je da treba dobro razmotriti da li je osnivanje takve komore zaista potrebno i kakav bi efekat moglo imati na razvoj poljoprivrede.
Izvor: Euractiv