Kako tvrdi agrarni analitičar Žarko Galetin, očekuje se da do kraja tekuće ekonomske godine Srbija izveze oko 1,5 miliona tona pšenice. Stručnjaci ističu da loše vreme, mrazevi i intenzivni kišni periodi u Evropi mogu iznenaditi tržište žitarica. Nedavno je u Srbiji potpisan prvi berzanski ugovor za novi rod pšenice na Produktnoj berzi po ceni od 22 dinara bez PDV-a. Kukuruz je već četiri nedelje zaredom imao dominantnu poziciju u trgovanju, a cene svih osnovnih poljoprivrednih proizvoda su nastavile da rastu, navodi se u nedeljnom izveštaju berze.
Izvor: Nova S
U Poljskoj i Nemačkoj, cene pšenice i uljane repice su u porastu, a na berzama se primećuje zabrinutost za novi rod. Ovakva kretanja na tržištu mogu imati uticaja na domaće tržište žitarica i izvoz, kao i na očekivanja ratara o boljim cenama tokom ove sezone.
Galetin jasan po pitanju stanja u ratarstvu
Opšti izgledi su znatno povoljniji sada, kako kada je reč o tržištu, tako i o prinosima, u poređenju sa prethodnim mesecom, izjavio je agrarni analitičar Žarko Galetin za “Politiku”. Prema njegovim rečima, nekoliko faktora doprinelo je rastu cena žitarica, posebno loši prinosi na američkom kontinentu i u Brazilu usled nepovoljnih vremenskih uslova. To je uglavnom podstaklo rast cena pšenice, dok je nedavno zabeležen značajan porast cena kukuruza.
Galetin naglašava da postoji još mnogo faktora koji utiču na ovu situaciju. Prinosi u Ukrajini su definitivno razočaravajući, čak i do 30% manji prema nekim izveštajima. To donekle opušta tržište Evropske unije, posebno u zemljama koje su tražile zabranu uvoza ukrajinskih žitarica. „Tako da je puno tih okolnosti uticalo da tržište ide gore. Istinu za volju, polazni, bazni nivo odakle su cene krenule da rastu bio je veoma nizak. Imali smo u jednom trenutku pšenicu za 18-19 dinara, a kukuruz za 17. Ipak sve ovo na neki način vraća i pšenicu i kukuruz do bolje pozicije“, dodao je Galetin.
On navodi da je prva berzanska trgovina pšenicom novog roda završena na 22 dinara bez PDV-a, što smatra ohrabrujućim znakom da bi cene moguće mogle da porastu neposredno nakon žetve, sugerišući tako da bi cene žitarica mogle biti solidne i u našoj zemlji. Galetin primećuje da je u ovoj ekonomskoj godini relativno velika količina pšenice izvezena, procenjujući da je od jula prošle godine do aprila ove, izvezeno nešto manje od milion tona.
Galetin dodaje da bi mogli da izvezemo skoro 1,5 miliona tona do kraja ekonomske godine, što je prilično solidan izvozni rezultat. Takođe naglašava da će zalihe postojati, ali neće biti dramatično obimne kao prošle godine. Ističe da je kiša pomogla oporavku useva, te se stoga može očekivati solidan prinos, što pruža nadu našim poljoprivrednicima.
Neke važne brojke za uzeti u obzir
Približavanje žetvi pšenice izaziva nemir na svetskim berzama jer se očekuje da će jaki mrazevi u severnim i istočnim delovima Ukrajine verovatno negativno uticati na ovogodišnji prinos žitarica i uljarica.
Nedavna analiza konsultantske grupe APK-Inform ukazuje na oštećenja useva pšenice, ječma, uljane repice i graška zbog mrazeva. Ovde se procenjuje da bi između 20-30% prinosa moglo biti izgubljeno. Ukrajinsko Ministarstvo poljoprivrede je za Rojters izjavilo da se prognoza za očekivani prinos za sada ne menja. Ali su svakako možda moguće revizije u junu.
Ministarstvo navodi da se prognoza za uljarice i žitarice u 2024. godini procenjuje na 74 miliona tona. Ovo je nešto manje u poređenju sa oko 82 miliona tona u 2023. godini. Takođe, poslednje informacije sa tržišta pokazuju da žito u Rusiji takođe trpi zbog nepovoljnih vremenskih uslova što utiče na manji rod. Paralelno, cena ukrajinske pšenice raste, dok je ponuda starih žetvi sve manja.
„Tržište je „nervozno” dok klimatski uslovi definitivno određuju cene. Kiša na zapadu EU je već počela da brine ratare jer biljke više nemaju tolike potrebe za vlagom u zemljištu. U Francuskoj je 64% useva u dobrom stanju. Prošle godine to je bilo 90% u ovom periodu“, navodi se na portalu AgroInfoNet.
Izvor: Politika
