Naslovna Poljoprivreda Garalejić: Usevi zahtevaju umerenu temperaturu i prisustvo kiše

Garalejić: Usevi zahtevaju umerenu temperaturu i prisustvo kiše

86
0

Dipl. inženjer poljoprivrede Bogdan Garalejić recentno je dao mišljenja o trenutnoj agrarnoj proizvodnoj sezoni na prostoru Srbije. „Kratko zahlađenje neće značajnije uticati na razvoj useva na južnobanatskim poljima, a padavine od 10 do 15 litara nisu dovoljne da se popravi stanje vlage u zemljištu”, naglasio je Garalejić.

Image by Алексей Громов from Pixabay

Prema njegovim rečima, na južnobanatskim poljima situacija je uznapredovala. Ječam je dostigao fazu klasanja, uljana repica je u fazi cvetanja i formiranja plodova, pšenica se približava fazi klasanja, a neke sorte već su klasale. Kukuruz, soja, suncokret i šećerna repa, posejani istovremeno, su nikli i jasno su vidljivi redovi na skoro polovini površina pod prolećnim usevima.

Šta još Garalejić gara-veli?

Garalejić je, treba istaći, stručnjak za ratarstvo u Istraživačko-razvojnom institutu „Tamiš” Pančevo, koji pokriva opštine Pančevo, Kovačica, Alibunar i Opovo. U nastavku izjave, dotakao se stanja vlage u zemljištu i daljeg toka situacije.

setva kukuruza u centralnoj Srbiji

„U zavisnosti od toga koliko je padavina bilo u pojedinim atarima, padavine neće značajno oporaviti sadržaj vlage u zemljištu. Pad temperature je ipak dobrodošao i povoljno će uticati na ozime useve, a u pojedinim slučajevima i doprineti klijanju i nicanju useva“, dodaje Garalejić.

Na pomenuta četiri atara gde deluje „Tamiš“, pšenica pokriva površinu od 22.500 hektara, što je smanjenje za 22% u odnosu na prošlu sezonu, dok je površina zasejana ozimim ječmom manja za 43%, tj. iznosi 2.000 hektara. Uljana repica je zasejana na otprilike istim površinama kao i prethodne godine, oko 8.000 hektara, ali je oko 500 hektara uništeno zbog kasnog setvenog roka, lošeg nicanja i prisustva glodara na parcelama. Ovi problemi su uticali na štetu jesenjim usevima, kao što su ozima pšenica i ječam, s obzirom na to da je setva produžena sve do decembra. Stručnjaci ističu da nije bilo opravdanja za ovakvo kašnjenje u setvi, ali apeli da se setva ne odlaže nisu promenili odluku poljoprivrednika.

Image by Kurt Bouda from Pixabay

Manjak zime faktor

Struka podseća da je zima bila gotovo odsutna, osim u sredini januara. Tada su se pojavili mrazevi do -12°C u prizemnom sloju i snežni pokrivač, što je privremeno zaustavilo vegetaciju. Nakon povlačenja mrazeva, neka polja su počela da zazelenjuju, a padavine u prva tri meseca godine pokrenule su rast vegetacije i doprinele boljoj apsorpciji primenjenog azota. Dodatno, visoke srednje dnevne temperature i topli dani od početka aprila ubrzali su razvoj ozimih useva, koji su počeli da klasaju ili su već u fazi klasanja, pomerajući tako vegetativnu fazu za tri nedelje unapred.

„Nije bilo dovoljno vlage za rast i vlatanje. I sada imamo useve koji su visoki od 30 do 50. A obično su od 75 do 90 centimetara. Nakon klasanja ide oplodnja i nalivanje zrna za šta je potrebno da bude kiše i umerenih temperatura najmanje 30 dana kako bi se iskoristila hrana iz zemljišta, neophodna biljkama. Istovremeno, prinos se mora zaštititi od bolesti“, dodaje Garalejić.

Neke brojke

Plan setve prolećnih useva obuhvata zasađivanje:

  • kukuruza na površini od 65.100 hektara
  • suncokreta na 35.700 hektara
  • šećerne repe na 3.536 hektara
  • soje na 8.852 hektara.

Setva šećerne repe je već završena, a usevi su već nikli na parcelama. Kukuruz je zasejan na 70% planirane površine i već je počeo da niče. Pritom je suncokret u procesu nicanja, a setva soje tek počinje. Sve je krenulo ranije nego što je uobičajeno, što nije neuobičajeno, kako ističu stručnjaci. Glavni problem je bio u zadržavanju vlage u zemljištu tokom drugog obrta. A česta praksa ponovnog prolaska preko parcele uticala je na to da veći broj poljoprivrednika izgubi vlagu u zemljištu.

setva kukuruza zima

„Proizvođači bi više trebalo da prate šta se na parcelama dešava nego što se drže navika i starih kalendara poslova,“ dodaje Garalejić. „Moraju više i da uče kako bi se lakše prilagodili promeni vremena. Kako bi sagledavali gde i koliko mogu da uštede na troškovima. Ono što ih čeka u godinama koje dolaze su i mere kojima će čuvati proizvodni resurs – zemljište i vlagu u njemu. Takođe, moraće da se poveća kontrola primene mineralnih đubriva i pesticida. Tako bi se ne samo ublažili klimatske promene nego i proizveo zdravstveno bezbedan i kvalitetan proizvod. Za sve navedeno neophodni su odgovarajući podsticaji i zakonska regulativa u poljoprivredi i njihova kontrola sprovođenja“.

Izvor: Politika