Ovčarstvo je postalo druga najzastupljenija stočarska grana u Šumadiji, a u poslednjim godinama sve više poljoprivrednika odlučuje da se bavi gajenjem ovaca. Stručnjaci smatraju da su povećane državne subvencije i pomoć lokalnih samouprava pri obnovi stada ključni faktori koji su doprineli ovoj ekspanziji. Poljoprivrednici se radije odlučuju za ovce jer su one lakše za gajenje u poređenju sa krupnom stokom, a uz to su u pitanju domaće i uvozne rase.
Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo u PSSS Kragujevac, ističe da ovčarstvo u Šumadiji raste zbog subvencija i povraćaja novca prilikom kupovine mladog stada, koji iznosi 50% cene. Naime, za svaku ovcu može se dobiti 10.000 dinara, a dodatno postoji naknada za jagnje koje se preda klanici. Ovce ne zahtevaju mnogo vremena za gajenje, a tereni u ovom regionu su pogodni za njihov uzgoj.
Prosečan broj ovaca na gazdinstvima u Šumadiji je između 50 i 60 grla, a broj ovaca u Srbiji je prošle godine zabeležio minimalan pad od 0,2% u odnosu na 2022. godinu. U Šumadiji se procenjuje da ima od 4 do 5 hiljada umatičenih ovaca, među kojima su najzastupljenije uvozne rase vitemrberg, romanovska i il de frans, dok domaća rasa koja je prisutna u ovom kraju uključuje sjeničku pramenku.
Napreduje ovčarstvo, ali suša otežava stvar
Poljoprivrednici kojima je ovčarstvo glavna grana agrara biraju ovce. Naposletku, one ne zahtevaju posebne uslove za gajenje, kao što je to slučaj sa krupnom stokom. Što se tiče razlike između domaćih i uvoznih rasa, situacija je jasna. Naime, domaće ovce, poput sjeničke pramenke, imaju prednost jer su manje zahtevne u pogledu veterinarske nege i uslova. Ove ovce uglavnom se drže na pašnjacima, koji im odgovaraju, a u toku godine jagnje se rađa u velikim brojevima.
Svetislav Sinđelić iz Kutlova kod Kragujevca gaji sjeničku pramenku i zadovoljan je ovom rasom jer ne zahteva veliku negu i odlikuje se dobrim priplodom. Njegove ovce imaju prosečnu kilažu od 80 kilograma, a jagnje se prodaje po ceni od 400 dinara. S druge strane, Vera Milić iz Gornjih Komarica gaji uvoznu rasu il de frans. Ova sorta je, kako ističe, manje otporna u poređenju sa domaćim rasama. Međutim, njena jagnjad brže napreduje i dolazi do prodaje u kraćem vremenskom periodu.
Usled suše, ispaša ovaca je poslednjih godina otežana. Ali Joksić napominje da domaće rase, poput sjeničke pramenke, bolje podnose ove uslove. Naposletku, njima odgovara lošiji kvalitet sena i šašina. Idealna razmera pašnjaka za gajenje domaćih rasa je jedan hektar na 10 do 15 ovaca. Tako bi ovčarska proizvodnja bila isplativa. Domaće rase ovaca takođe bolje podnose hladnoću. Uzev to u obzir, torovi treba da budu samo natkriveni, dok prostor za jagnje mora biti zaštićen od promaje.
Izvor: Dobro jutro
