Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Gde su fjučersi? Nedostaci domaće poljoprivredne berze

Gde su fjučersi? Nedostaci domaće poljoprivredne berze

107
0

Robni fjučersi za žito na Produktnoj berzi u Novom Sadu jedan su od zahteva srpskih poljoprivrednika ispostavljeni Vladi Srbije. Proizvođači bi putem fjučersa, iliti terminskih ugovora, delimično bili obezbeđeni od velikih promena cena koje su doživeli na svojim proizvodima tokom prethodne godine.

Žarko Galetin, stručnjak za agroekonomiju i bivši dugogodišnji direktor Produktne berze Novi Sad, izjavio da je zahtev poljoprivrednika pozitivan. Međutim, istakao je par detalja koji se često previđaju. „Poljoprivrednici su istakli to kao jedan od zahteva i to je dobro ali to ne može da se dogodi u nekoliko narednih meseci, možda ni godina. Trgovanje finansijskim derivatima, kakvi su fjučersi, donosi velike benefite i proizvođačima i trgovcima, i bankama, osiguranjima… na kraju i državi ali su veoma kompleksan sistem. Imamo potencijal tržišta za tako nešto i trebalo bi da ga napravimo ali to zahteva i vreme i političku volju,“ apostrofirao je Galetin.

Galetin
YouTube Screenshot
Izvor: Sonja Cvetkovic

Fjučersi mogući uz izmenu zakona

V.d. generalnog direktora Produktne berze Branislava Stojakov naglasila je da u ceo proces treba uključiti i „uvezati“ nekoliko entiteta. Konkretno je mislila na Produktnu berzu u Novom Sadu, Beogradsku berzu (kapitala), Komisiju za hartije od vrednosti, Centralni registar i Ministarstvo finansija.

„Ono što jesu prepreke su dve stvari: finansijska prepreka i kapacitet tržišta. Naime, razvoj trgovine fjučersima sa podlogom u robi zahteva razvoj novog informacionog sistema i sistema garancija, za koji su inicijalno potrebna velika sredstva kako bi on mogao da zaživi u punom kapacitetu. Kako bi obezbedio sigurnost tržišta. A pre svega tržišnih učesnika,“ istakla je Stojakov.

Photo by Nick Chong on Unsplash

Da bi Srbija omogućila tržište fjučersa, čak i samo za poljoprivredne proizvode, potrebno je ne samo izmeniti Zakon o robnim berzama iz 2020. godine, koji se bavi isključivo spot tržištem (gde se roba kupuje i prodaje u kratkom roku), već i preoblikovati finansijsko tržište putem promena u Komisiji za hartije od vrednosti, Centralnom registru, bankarskom sektoru i osiguravajućim društvima.

Galetin je i na ovu mogućnost dodao ključni komentar. „Fjučers tržište je vrlo zahtevno, tamo ne bi svako mogao da se pojavi ali bi značajno podiglo trgovanje, recimo žitaricama na Produktnoj berzi. Kadrova za tako nešto bi našli, imamo kurseve za brokere, samo je potrebno ozbiljno ući u to, uraditi pilot tržište. Ali, na kraju bi dobili veću sigurnost za sve, od proizvođača do trgovaca, imali bi mogućnost hedžinga od cenovnog rizika.“

Image by Racool_studio on Freepik

Podsećamo da je hedžing strategija zaštite koju pružaju terminska tržišta u berzanskom trgovanju. Kao takav, predstavlja ključni instrument za zaštitu berzanskih učesnika od nepredvidivih skokova i padova na berzi. Međutim, iako je važan, nije magično rešenje. Naposletku, takođe je potrebno i osigurati „dubinu tržišta“, odnosno dovoljnu ponudu roba i dovoljan broj tržišnih učesnika koji podržavaju trgovinu.

Izvor: 24 Sedam