Naslovna Poljoprivreda Glamočić: veće subvencije za stočarstvo = veće cene žitarica

Glamočić: veće subvencije za stočarstvo = veće cene žitarica

203
0

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragan Glamočić prokomentarisao je recentno subvencije u stočarstvu u Srbiji. Rekao je da njih treba povećavati kroz investicije jer donose veću dodatu vrednost od proizvodnje žitarica, a to bi podiglo i cene žitarica zbog veće potražnje.

„Mora se većim sredstvima stimulisati rast stočnog fonda i hitno ga povećati uvozom priplodnih grla. U svinjarstvu treba formirati matične zapate, odnosno nukleus farme, umesto što se za klanice uvoze muška prasad iz Danske, a meso iz Španije“, apostrofirao je stručnjak.

YouTube Screenshot
Izvor: Poljoprivreda RTV

Glamočić o pitanju subvencija u detalj

Glamočić, koji je obavljao funkciju ministra poljoprivrede od 2013. do 2014. godine, a danas je savetnik ministra od 2022. godine, istakao je nužnost očuvanja subvencija za ratarske proizvođače, istovremeno zagovarajući njihovo povećanje za stočare, posebno u svrhu investicija. Izrazio je svoje nezadovoljstvo trenutnim stanjem u poljoprivredi, ističući da je neprihvatljivo da Srbija, umesto da bude lider u izvozu mesa, mleka, sira, voćnih prerađevina i drugih proizvoda, bude primarno poznata po izvozu žitarica.

Prema Glamočićevim rečima, povećanje stočnog fonda bi imalo pozitivan uticaj na domaće tržište, te bi dovelo do rasta cena i žitarica. U poređenju sa zemljama EU, gde je prosečan stočni fond znatno veći, Srbija se nalazi daleko ispod biološkog optimuma, što sugeriše na potencijal za značajno unapređenje u ovom sektoru.

Photo by Balian Roberts on Unsplash

Glamočić je istakao da intenzivna proizvodnja, naročito u oblasti stočarstva i voćarstva, može doneti značajno veći prihod po hektaru obradive površine u poređenju sa prihodom od žitarica. Ovo bi moglo predstavljati ključni korak ka ekonomskom napretku poljoprivrednika, podstičući ih da se usmere ka diversifikaciji proizvodnje i razvoju profitabilnijih sektora. „Ako se gaji voće sa hektara može da se ostvari i više od 10.000 evra, a ako se ‘uveže’ sa prerađivačkom proizvodnjom može se ostvariti i više od 20.000 evra“, naglasio je Glamočić.

Dodatne informacije

Kako je istaknuto, Holandija raspolaže manjom površinom obradivog zemljišta u poređenju s Vojvodinom. Ali i pored toga ostvaruje godišnji izvoz poljoprivrednih proizvoda vredan 120 milijardi evra, dok Srbija ostvaruje izvoz od nešto više od četiri milijarde evra. Drugim rečima, učinak je oko 30 puta manji od Holandije. Takođe, napominje se da se Holandija navodno sprema da smanji broj goveda, iako ima populaciju od četiri miliona grla, dok bi Srbija, s populacijom od 700.000 goveda, mogla razmotriti smanjenje broja grla na oko tri miliona.

Izvor: Shutterstock/Photo-Video-Graphers

Navodi se da Srbija ne bi trebalo da teži statusu izvoznika žitarica dok istovremeno uvozi meso, mleko, jaja, i druge prerađevine, kao i povrće. A to bi moglo rezultirati rastom trgovinskog deficita. „Od priče da Srbija može da hrani pola Evrope došlo se do toga da više uvozi mesa, mleka, jaja, povrća, nego što izvozi“, navodi Glamočić.

Ekspert naglašava važnost razvoja stočarstva s ciljem obnove humusa u zemljištu. On preporučuje đubrenje stajskim đubrivom svake četvrte godine kao optimalnu praksu. Ističe da bi za takav pristup bilo potrebno oko 100 godina da bi se cela zemlja adekvatno đubrila, imajući u vidu da je stočni fond ranije bio značajno veći. Zemljište bogato humusom, kako ističe, ima bolju otpornost na sušu. Uz to i ostvaruje veće prinose, a i zahteva manje mineralnog đubriva. Time je proizvodnja na takvim površinama ekonomski isplativija. Smatra da trenutne prakse u poljoprivredi predstavljaju neodgovoran odnos prema zemlji koju smo nasledili od predaka i koju treba sačuvati za buduće generacije.

Izvor: Shutterstock/Djalek

Podnaslov vezan za Glamočića

Takođe, Glamočić ističe potrebu za povećanjem investicija u stočarstvo kako bi se unapredila produktivnost i olakšao rad poljoprivrednicima. Navodi da su zemlje Evropske unije usmerile oko 25% svojih budžeta u ruralni razvoj. Sa druge strane je Srbija, iako je u jednom trenutku dostigla 22%, kasnije smanjila ulaganja. Planira se da Evropa u naredne tri godine poveća taj procenat na 35%. Glamočić ističe da je podrška stočarstvu u Srbiji opala s vremenom, sa 65% mera podrške 2013-2014. na ispod 35% danas. Ovo bi moglo imati dugoročne negativne posledice na održivost poljoprivrede.

Govoreći o digitalizaciji poljoprivrede, Glamočić ističe svoje iskustvo i podršku koju je pružao uvođenju eAgrara. Međutim, ističe da Ministarstvo poljoprivrede nije prihvatilo tu inicijativu. A to je dovelo do prekida saradnje. Navodi da su očekivane promene u poljoprivredi proces koji zahteva vreme i pažljivo planiranje. Samo tako bi mogle da se izbegnu neželjene posledice.

Izvor: Shutterstock/Miljan Zivkovic

U daljem izlaganju, on kritikuje trenutni sistem isplate subvencija. Zdušno navodi da mnoga domaćinstva koja su registrovana kao poljoprivredna nisu dobila subvencije. Ovo je slučaj zbog pretpostavke da je registracija automatski podrazumevala prijavu za iste. Smatra da takve prakse ugrožavaju mala i kritična domaćinstva koja su ključna za održavanje sela.

Izvor: N1