Evropska komisija je nedavno odobrila dva genetski modifikovana kukuruza i obnovila odobrenje za još jedan GMO kukuruz za upotrebu u hrani za ljude i stočnoj hrani. Ova odluka ima značajne implikacije na poljoprivredu Srbije, koja je među većim izvoznicima kukuruza u EU. Srbija učestvuje sa 4,9% u evropskoj proizvodnji kukuruza, zauzimajući šesto mesto po količini izvoza. Pre tri godine Srbija je izvezla 3,6 miliona tona kukuruza, 2021. godine 2,3 miliona tona, dok je 2022. godine izvoz pao za 1,1 milion tona. Najveći deo kukuruza iz Srbije izvozi se u Rumuniju, Italiju, Mađarsku i Austriju.
Iako izvoz kukuruza iz Srbije u EU opada, on se i dalje dobro kotira na izvoznoj listi. Zakon o bezbednosti hrane, usvojen 2019. godine, zabranjuje upotrebu i promet GMO proizvoda u Srbiji. Međutim, situacija sa uvozom i praksom je drugačija. Zakon je ostavio prostora za uvoz GMO hrane, što se posebno odnosi na meso, mleko i jaja iz zemalja gde se GMO koristi u ishrani životinja. Oko 85% mleka, jaja i mesa u Evropi proizvodi se korišćenjem GMO stočne hrane, a ti proizvodi se nalaze i na tržištu Srbije, što potvrđuje Privredna komora Srbije.
GMO kukuruz – ekonomski potencijal
Srbija nema efikasan sistem za utvrđivanje prisustva genetički modifikovane hrane. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, koja bi trebalo da bude kontrolni mehanizam, ne obavlja adekvatno ovu funkciju. Podela nadležnosti između ministarstava poljoprivrede i zdravlja, kao i carinskih službi, dodatno komplikuje situaciju. Medicinski stručnjaci, agronomi, agroekonomisti, biolozi i pravnici ukazuju na neefikasnost implementacije Zakona o bezbednosti hrane.
Jedan od načina za smanjenje uvoza i prometa genetički modifikovane hrane je jasno obeležavanje proizvoda oznakama “BEZ GMO” i “SA GMO”. To bi pružilo transparentnost na tržištu i omogućilo potrošačima izbor. Oznaka “BEZ GMO” je važna kao podrška domaćoj industriji i proizvođačima koji se opredeljuju za proizvode bez genetički modifikovanih sastojaka.
EU postepeno uvodi GMO na mala vrata, što dokazuje i dozvola za dve sorte GMO kukuruza. Kao kandidati za prijem u EU, Srbija teško može da spreči ovaj trend, ali može da pojača kontrolu uvoza GMO proizvoda. Pitanje je zašto Srbija uvozi svinjsko meso iz zemalja koje hrane svinje GMO kukuruzom, dok svoje meso izvozi po niskim cenama. Veća ulaganja u stočni fond mogu preokrenuti ovaj negativan trend.
Kontrola uvoza i obeležavanje GMO proizvoda ključni su koraci za zaštitu domaće poljoprivrede i potrošača. Transparentnost i mogućnost izbora potrošačima pomoći će u razlikovanju proizvoda sa i bez GMO sastojaka. Podrška domaćoj industriji i proizvođačima koji se opredeljuju za “BEZ GMO” proizvode važna je za očuvanje zdravlja i ekonomske stabilnosti poljoprivrede Srbije.
Izvor: Poljoprivrednik
