Udruženje „Agroprofit“ obaveštava da je govedarstvo u Srbiji trenutno u velikoj krizi zbog nekolicine faktora. Međutim, ukoliko se primene prave mere, moguće je povratiti ga, tvrde predstavnici ovog udruženja.
Uzgajivači odustaju i od proizvodnje mleka i od tova junadi češće nego u prethodnih par decenija. U Srbiji trenutno ima oko 320.000 grla junadi, i u taj broj spadaju em odrasle, em mlade jedinke oba pola. Stočari koji su nastavili da se bave uzgojem su zbog ovog malog broja prinuđeni da junad uvoze. Paradoksalno, iako se broj tovnih rasa povećava, situacija u tovnom govedarstvu je gora nego ikad. „U ovom trenutku mi nemamo veću ponudu za utovar na brod, ni minimalnih 2.000 junadi. To se nikad nije dogodilo u Srbiji,“ naglasio je Čedomir Keco, predsednik „Agroprofita“ u Novom Sadu. „Bilo bi od izuzetne koristi da se poveća stručnost i kompetentnost Ministarstva poljoprivrede u sektoru stočarstva. Jer od dosadašnjih lutanja nemamo koristi – od uvoza mleka, mleka u prahu, kašnjenja isplata.“
Udruženje predlaže nekoliko rešenja za ovaj problem. Tu je prvenstveno predlog da se osnuje Centar za selekciju bikova i klanica čiji će vlasnici biti farmeri. Ukoliko do toga ne dođe, dozvole za izvoz ovog mesa u, Tursku, Saudijsku Arabiju, UAE i druge zemlje koje je država obezbedila ostaće neiskorišćene. Jednostavno nemamo količinu goveda koju bismo mogli da ponudimo ozbiljnim kupcima, tvrde iz Udruženja.
Za govedarstvo pravilna ispaša nužna
Među drugim predlozima za održanje broja goveda, predstavnici Udruženja ističu i mogućnost postojanja programa koji podrazumeva sistem krava–tele. Program bi se vezivao za velike industrijske klanice na bazi partnerstva, a ne po zakonu ekonomski jačega. Ključno je i zaokruživanje ciklusa od pašnjaka do junećeg mesa za kupca u režiji farmera. „Apelujemo na nadležne da zaustave preoravanje pašnjaka u Vojvodini. Naši programi su vezani za korišćenje pašnjaka najmanje šest ili sedam meseci tokom godine. Potrebno je i da se formiraju regioni za plansku ispašu steonih junica i krava iz onih oblasti gde tokom leta nema dovoljno trave,“ ističe Keco.
Izvor: AgroFin
