Prema podacima Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, poslednji dobar prinos šećerne repe u Banatu zabeležen je 2020. godine. U 2022. godini, prinosi su bili prosečni zbog prisustva truleži, ali su bili slabiji u poređenju sa Bačkom. U 2023. godini, površine pod šećernom repom su povećane, ali su problemi s gumozom i truleži na korenu doveli do velikih gubitaka. U 2024. godini, stručnjaci rade na rešavanju problema s gumozom, jer postaje sve prisutnija i predstavlja ozbiljnu pretnju proizvodnji šećerne repe.
U proleće, šećerna repa se dobro razvila, ali su visoke temperature i nedostatak padavina tokom letnjih meseci negativno uticali na rast korena i listova. Patogen Cercospora beticola, koji izaziva sivu pegavost lista, zahtevao je primenu hemijskih mera zaštite. Gumoza, bolest koju izaziva fitoplazma Stolbur, takođe je predstavljala ozbiljan problem, a proizvođači koji su koristili insekticide imali su manje gubitaka.
Šećerna repa je bila pogođena i pojavom korenove vaši, što je dodatno smanjilo prinose. Uprkos ovim problemima, vađenje repe je počelo ranije, 15. avgusta, kako bi se izbegli dalji gubici usled sušnih uslova. Stručnjaci zaključuju da je u budućnosti neophodno pažljivo planirati proizvodnju šećerne repe, birati odgovarajuće parcele, poštovati plodored i pratiti stanje useva tokom cele vegetacije, uz primenu adekvatnih zaštitnih mera.
Šta uzgajivači šećerne repe kažu?
Dakako, sami proizvođači nisu preterano zadovoljni. Porodica Paunesku iz Torka kod Žitišta već godinama uzgaja šećernu repu, a ove godine su posadili ovaj usev na 24 hektara. Braća Paunesku bave se ovom proizvodnjom još od 2003. godine, a prethodno su pomagali ocu i dedi u istom poslu.
Tokom godina, značajno su ulagali u mehanizaciju i ostalu potrebnu opremu kako bi unapredili svoju proizvodnju. Počeli su s dvorednom vadilicom, a sada poseduju kombajn marke Holner. Međutim, ove godine su se suočili sa velikim problemima u proizvodnji šećerne repe, poznate kao “kraljica ratarskih useva”. Glavni uzroci njihovih gubitaka su niski prinosi, visok procenat truleži, pojava gumoze i niska garantovana cena po toni repe, koja ne pokriva troškove. Uz to, visoka cena zakupa zemljišta dodatno otežava situaciju.
Prema rečima Olivera Pauneskua, prinosi ove godine su izuzetno loši. Oni, naime, iznose svega 15 tona po katastarskom jutru plative repe, što je daleko ispod očekivanja. Ova situacija je delom posledica klimatskih promena, koje su uticale na pojavu truleži u repi. Postavlja se pitanje da li će šećerna repa moći da opstane u suvom ratarenju u narednim godinama u Srednjem Banatu.
Izvor: Poljoprivrednik
