Dugotrajna suša koja je tokom leta pogodila Srbiju i region izazvala je velike gubitke u poljoprivredi. Šteta u ratarskim kulturama prelazi 600 miliona evra, dok su gubici prisutni i kod voćara i povrtara. Zbog ove situacije, sektor poljoprivrede neće doprineti rastu BDP-a ove godine, a procene pokazuju pad dodate vrednosti u poljoprivredi od oko pet odsto u prvih osam meseci. Predviđa se da bi pad mogao da dostigne čak osam procenata do kraja godine, naročito zbog velikih gubitaka kod kukuruza i industrijskog bilja, čiji je prinos smanjen za oko 20%.
Najveći uticaj na loše rezultate u poljoprivredi imaju smanjeni prinosi primarnih kultura kao što su žitarice, uljarice i industrijsko bilje. Prema analizama agroekonomista, ovo će se negativno odraziti i na stočarstvo, koje već trpi zbog nedostatka stočne hrane i sve lošijih uslova proizvodnje. Nedavni podaci ukazuju da su kultura poput kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe posebno pogođene. Šećerna repa, na primer, zbog ranog početka sezone prerade i smanjenih prinosa, ozbiljno ugrožava industriju šećera u Srbiji. Od 13 firmi registrovanih za proizvodnju šećera, pet se suočava sa stečajem, što će dodatno oslabiti sektor i umanjiti prihode poljoprivrede.
Pored ratarske proizvodnje, suša je pogodila i stočarstvo. Uvoz mesa značajno raste, trebalo bi dodati. Samo do avgusta uvezeno je 302.000 svinja, 28.080 tona zamrznutog mesa i 19.030 tona goveđeg mesa. Ovakvo stanje pokazuje sve izraženiju zavisnost od uvoza zbog smanjenih domaćih kapaciteta. Prema podacima Udruženja za tovno govedarstvo „Agroprofit,“ uvezeno meso ekvivalentno je velikom broju tovljenika, što ukazuje na slabu domaću proizvodnju.
Kako pomoći poljoprivredi nakon svega?
Cena žitarica na tržištu takođe je drastično opala. Pšenica i kukuruz sada vrede oko 21–22 dinara po kilogramu, što je ispod osnovne cene koštanja. Ova depresivna cena dodatno pogađa ratare, čineći njihov trud manje isplativim. Berzanski stručnjaci ocenjuju da je trenutna situacija među najgorima u poslednjoj deceniji. Stabilne cene su ključne za održivost primarne poljoprivrede, jer omogućavaju proizvođačima da lakše pokriju poreze i doprinose, ali aktuelna cena žitarica znatno otežava poslovanje.
Zbog ovakve situacije, stručnjaci apeluju na nadležne da pruže podršku ratarima i stočarima. Poljoprivrednici su primorani da mere svaki dinar i racionalizuju troškove kako bi opstali na tržištu. Potrebna im je pomoć, ne samo u vidu finansijskih olakšica i subvencija, već i kroz bolje uslove u celokupnom lancu proizvodnje i prodaje. Kvalitetna podrška države i ostalih subjekata u sektoru omogućila bi održiviju proizvodnju i značajniji doprinos BDP-u. Na taj način bi se donekle ublažili dugoročni negativni efekti koje klimatske promene i tržišne oscilacije imaju na poljoprivredni sektor u Srbiji.
Izvor: Poljoprivrednik
