Gubimo kupce zbog nagađanja o ceni maline, veli stručnjak

O ceni maline za narednu sezonu već se uveliko priča, pa čak i navode konkretni iznosi na koje bi proizvođači mogli da računaju. Navodno, kilogram ovog Srbima unosnog voća u otkupu mogao bi da dostigne frapantni iznos od čak 350 dinara.

Ovo nije prvi slučaj da se slične prognoze objavljuju prerano, čak pola godine pre nego što počinje nova berba. Ipak, stručnjaci ističu da takve spekulacije dodatno narušavaju ovaj sektor, koji se već suočava s brojnim izazovima. Jedan od tih stručnjaka je i dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvu u Čačku.

„U situaciji kada u čitavom svetu imamo izuzetno nizak ekonomski rast, inflaciju, istorijski visoke kamatne stope, prilično visok kurs nacionalnih valuta, ratove, prvo u Ukrajini, a sada i u Izraelu, probleme u transportu, nerealno je, a po svemu sudeći i kontraproduktivno, istupati onako kako to godinama unazad rade pojedinci u Srbiji,“ naglašava dr Leposavić.

Pad udela srpske maline kroz godine

Kako ističe, ova situacija se odnosi podjednako na predstavnike proizvođača, kao i na otkupljivače i izvoznike. On podseća na prethodnu godinu, kada su se, otprilike u ovom periodu, pojavile izjave pojedinih proizvođača koji su “zahtevali” visoke cene maline, dostižući i do 1.000 dinara po kilogramu. Leposavić smatra da su takvi zahtevi, pored već navedenih razloga, izazvali negativne reakcije tradicionalnih kupaca, pre svega u Nemačkoj, što je rezultiralo značajnim padom učešća srpske maline na tom tržištu.

Prema dostupnim podacima, u 2019. godini srpska malina je zauzimala prvo mesto. Imala je udeo od 44% u ukupnom uvozu u Nemačkoj. Međutim, do 2022. godine taj udeo je opao na 37%, a u 2023. godini dalje se smanjio.

Dodatni izazov predstavlja nedovoljno poznavanje svetskih tržišnih tokova od strane srpskih izvoznika, koji su izgubili tržište Švedske i doživeli poništenje dugogodišnjih ugovora s velikim trgovinskim lancima u Evropi. Takođe, ukrajinski izvoznici su, podstaknuti značajnim devalviranjem grivne, ostvarili prednost na međunarodnom tržištu, posebno nakon što su dobili pažnju i podršku na sajmu u Berlinu.

Hitnost marketinških aktivnosti

Leposavić ističe da mnoge zemlje, koje su konkurencija Srbiji, značajno smanjuju proizvodnju maline. To je evidentno u primerima Poljske, Čilea, Ukrajine, kao i država koje nisu tradicionalni proizvođači, poput Meksika i Španije. Španija je, samo u poslednje dve godine, smanjila površine pod malinom za 21%.

On naglašava problem pada kvaliteta ponuđene maline. Naveo je kako je procenat rolenda u prošloj godini bio relativno nizak, svega 60%, što je izazov za prerađivače.

Uprkos tim izazovima, s obzirom na značaj maline za ukupnu ekonomiju Srbije, a ne samo poljoprivredu, Leposavić smatra da je potrebno hitno raditi na obnavljanju i “prepozicioniranju” srpske maline putem marketinških aktivnosti. Isticanje pozitivnih primera dobre prakse u proizvodnji, demonstracija postignutih standarda u preradnim pogonima, uz naglasak na bezbednosti upotrebe srpske maline, posebno su važni s obzirom na osetljivost potrošača na ove aspekte.

On dodaje da druge zemlje su posvetile znatno više pažnje uticaju maline i njenih proizvoda na zdravlje, postigavši time povećanje prodaje i učešća na globalnom tržištu.

Izvor: AgroTV