Naslovna Poljoprivreda Gulan i Keserović: Kiša, setva, prinosi i sve što uz to ide

Gulan i Keserović: Kiša, setva, prinosi i sve što uz to ide

165
0

Agroanalitičar Branislav Gulan i profesor voćarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović su recentno dali izjave o padavinama. Otprilike je to izgledalo ovako…

Image by Jaesung An from Pixabay

Gulan o problemu

Nagle promene vremena retko kome prijaju, a poljoprivrednici su posebno oprezni kada dolazi do naglog zahlađenja nakon dugog toplog perioda. Klimatske promene su uzrokovale pomeranje početka vegetacije kod voćaka u proseku za dve nedelje, što dovodi do ranijeg cvetanja biljaka i povećanog rizika od štete usled mraza.

Gulan tvrdi da je zahlađenje korisno za sve useve i ističe važnost svake kišne kapljice. On je rekao da su poljoprivrednici čekali blago zahlađenje kako bi započeli prolećnu setvu i da su svi bili u potrazi za malo kiše kako bi mogli da poseju kukuruz, suncokret i soju. Dodao je da su se oni koji su započeli setvu pre ovog vremenskog preokreta suočili s uslovima koji nisu bili idealni, a nedostatak vlage sprečava adekvatan rast većine useva.

Photo by Oleg Demakov on Unsplash

Agroanalitičar dodaje da će ovo zahlađenje u aprilu biti od koristi poljoprivrednicima čiji je prosek godina 60, a trebalo bi da budu aktivni. On je naglasio da uspeh prolećne setve uveliko zavisi od vremenskih uslova. Rekao je da će, ako bude obilnih padavina, setva biti brza, ali ako padavina ne bude dovoljno, radovi u polju će se nastaviti bez obzira na vreme, a rezultati će biti neizvesni. Takođe je istakao da je svaka kišna kap dragocena, jer od nje zavisi prinos ove godine.

Proizvodnja u rastu

Najveće površine u prolećnoj setvi u Srbiji zauzimaće kukuruz na oko 950.000 hektara, a suncokret, čije je optimalno vreme za setvu upravo sada, sledi sa površinom od oko 220.000 hektara. Soja će biti posejana na nešto više od 200.000 hektara.

Photo by Scott Ymker on Unsplash

Agroanalitičar navodi da je Republički zavod za statistiku nedavno objavio da je prošle godine zabeležen rast proizvodnje u agraru od 9%. On očekuje da će ove godine taj rast biti manji za 3% u poređenju s prošlom godinom, što znači oko 6% manje proizvodnje.

Keserović o problemu

Trenutno, u većini voćarskih regiona u Srbiji, kajsija se nalazi u fazi precvetavanja, dok je breskva u fazi punog cvetanja. Na nekim mestima, zavisno od lokaliteta, trešnje, šljive i jagode takođe počinju da cvetaju. Što je cvetni pupoljak više otvoren, to je voće osetljivije na hladnoću. Cvetovi koji su otvoreni i tek zametnuti plodovi mogu biti oštećeni na temperaturama od -2°C.

Photo by Michał Bielejewski on Unsplash

Prema profesoru voćarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoranu Keseroviću, rano voće je već prošlo kritičnu fazu precvetavanja, ali postoji mogućnost da neke sorte još uvek budu oštećene.

„Trešnja u najvećoj opasnosti“

Keserović naglašava da je šteta od mraza u velikoj meri zavisna od faze u kojoj se voće nalazi, pri čemu je jabuka najosetljivija, a temperatura od -3 °C može prouzrokovati štetu na 80% roda. Šljiva je najotpornija i može podneti temperature do -5 °C.

Image by Алексей Громов from Pixabay

„Ukoliko temperatura padne u minus u fazi precvetanja, na -3,5°C najviše će nastradati trešnja. Bilo je godina kada je kajsija cvetala krajem februara i početkom marta i te godine su bile rodne. Ipak najsigurnija je antifrost zaštita koja postoji u voćnjacima jabuke i delom u voćnjacima trešnje, a mnogi imaju i sistem ubacivanja toplog vazduha. Pojavile su se i nove tehnologije zaštite voća od niskih temperatura na bazi algi, bakterija, polisaharida i alkohola, pa bi voćari trebalo da se pripreme za slučaj iznenadnog pada temperature“, naglašava Keserović.

Voćari se nadaju da temperature neće pasti ispod nule, kako bi se sačuvao ukupan rod voća. Profesor Keserović zaključuje da ranije voćne vrste koje su već procvetale, poput kajsije, već su u naprednijoj fazi razvoja. Kod njih mraz nije nanosio značajnu štetu. Eventualna oštećenja su bila minimalna kod nekih kasnocvetnih sorti kajsije i nekih sorti trešnje. Ali s obzirom na potencijalnu rodnost, štete nisu bile značajne. Takođe, očekuje se veći prinos u proizvodnji šljive, s približno 160.000 tona više nego prošle godine. Značajno povećanje prinosa očekuje se i kod kruške, višnje, maline i verovatno kod trešnje.

Izvor: AgroTV