Naslovna Poljoprivreda Gulan Stočarstvo: kriza, podaci i potencijalna rešenja

Gulan Stočarstvo: kriza, podaci i potencijalna rešenja

65
0

Branislav Gulan, poljoprivredni analitičar, u odgovoru na saopštenje Ministarstva poljoprivrede, iznosi tvrdnje da su svi podaci koje je izneo u svom tekstu zasnovani na informacijama sa javne rasprave o agraru održane u Skupštini Srbije 12. jula 2024. godine.

Izvor: eKapija

Prema njegovim rečima, podaci izneseni u tekstu ukazuju na ozbiljan pad srpske poljoprivrede, koja je od izvoznika postala uvoznik hrane. Gulan ističe da je Strategija poljoprivrede, usvojena 2014. godine, obećavala stabilan rast agrarne proizvodnje, ali rezultati pokazuju suprotno – pad proizvodnje u više godina zaredom.

Gulan kritikuje Ministarstvo poljoprivrede za lošu implementaciju strategije. Naveo je da su kreatori dokumenta, za koji su nagrađeni sa 8,2 miliona evra, proveli značajan deo vremena na Zlatiboru i Tari. A pritom su, kako je dodao, obećani ciljevi ostali neostvareni. On napominje da je agrarna proizvodnja doživela pad, posebno u stočarstvu. Prema njegovim izjavama, proizvodnja je u 2021. i 2022. godini zabeležen pad od osam procenata. Na javnoj raspravi u Skupštini Srbije, iznet je podatak da je u 2023. godini za uvoz mesa, mleka i prerađevina potrošeno 600 miliona evra, a da je u prvoj polovini 2024. godine ta suma premašena za 10 procenata. Gulan postavlja pitanje zašto Ministarstvo nije bilo prisutno na ovoj raspravi i zašto sada pokušava da opravda svoj rad putem medija.

Foto: Freepik/wirestock

Šta Gulan kaže? Stočarstvo detaljnije

U nastavku izjave, stručnjak dalje navodi da je proizvodnja mesa u Srbiji znatno opala u poslednjim decenijama. Tačnije, spala sa 650.000 tona godišnje pre raspada SFRJ na sadašnjih 400.000 tona. Potrošnja mesa po stanovniku je smanjena sa 65 na manje od 40 kilograma godišnje. A proizvodnja junetine, koja je nekada obećavala izvoz u Kinu, sada iznosi samo 78.000 tona godišnje. Gulan smatra da je stočarstvo u Srbiji u kritičnom stanju, te da je potrebna politička volja za obnovu ove grane, uz primenu nordijskog modela poljoprivrede.

Gulan takođe kritikuje Ministarstvo za gašenje farmi i pad broja gazdinstava. Prema podacima iz 2024. godine, u Srbiji se poljoprivredom bavi samo 508.365 gazdinstava, dok je broj gazdinstava koja se bave stočarstvom smanjen za 17,7 odsto od 2018. godine. On ističe da je prosečna starost nosilaca gazdinstava 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti mlađi od 40 godina. Apostrofirao je kako je akcija „500 zadruga u 500 sela“ donela neke pozitivne rezultate, poput osnivanja 1.100 novih zadruga i dodele 3.100 praznih kuća mladim ljudima. Međutim, Gulan i pored toga smatra da je to nedovoljno u odnosu na sveukupno loše stanje u poljoprivredi.

Image by Anil sharma from Pixabay

Na kraju, on zaključuje da je Srbija od izvoznika hrane postala njen uvoznik. Prema njegovim rečima, ovo je rezultat lošeg rada Ministarstva poljoprivrede. Kako ističe, Ministarstvo nije na vreme reagovalo i sprovelo Strategiju poljoprivrede na zadovoljavajući način. On poziva na hitne promene i odgovornost za stanje u agraru.

Izvor: Danas