Iako je ekonomski isplativa višegodišnja kultura, hmelj se u Srbiji jako malo uzgaja a gazdinstva koja se njime bave su retka. Trenutno su najaktivniji malobrojni uzgajivači u Bačkom Petrovcu, koji je u svom „zlatnom vremenu“ sadržao preko 200 hektara oranica pod hmeljom.
Naši uslovi idealni za uzgoj
Država Srbija, a pogotovo AP Vojvodina, svake godine daje subvencije za uzgoj hmelja. Jedan od korisnika dotičnih subvencija je Rastislav Struhar, koji trenutno na svom imanju ima zasađenih 10 hektara pod ovom kulturom. Vlasnik preduzeđa DO „Petrovec“, Struhar naglašava da i pored subvencija jednostavno nema zainteresovanih uzgajivača. Hmelj je inače izuzetno pogodna biljka za uzgoj jer jednom kad se zasadi koren-rizom, zemljoradnici ne moraju da ga više sade u narednih 15 godina.
„Podsticaj mi je dobro došao. Dobio sam tri miliona dinara i bio zainteresovan da se hmeljarstvo obnovi. Razgovarao sam o tome sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede i Pokrajine, ali bezuspešno,“ ističe Struhar. „Mada iz godine u godinu sve više malih privrednika se odlučuje za proizvodnju zanatskog piva i što ovde privređuju velike industrijske pivara.“ Struhar svoj hmelj ne prodaje srpskim pivarama, već ga izvozi u Nemačku, Poljsku, Italiju i Hrvatsku. „Doduše, male količine, svega nekoliko stotina kilograma, hmelja se proda i zanatskim pivarama. Ali to su beznačajne količine, jer oni pivo proizvode u malim količinama,“ dodaje sagovornik.
Srbija ima oranice za hmelj, jer se gaji na prvoj klasi zemljišta, nastavlja Struhar. „Nekada je Dunav bila granica, ali se zasadi mogu postaviti i ispod Dunava, mada onda prinosi mogu biti slabiji. Hmelj ne voli visoke terene. Odgovora mu vlažna klima i vazduh , pa mu sadašnje tropske vrućine smetaju jer mogu da umanje prinose,“ zaključuje uzgajivač iz Bačkog Petrovca
Inostrano tržište za hmelj zagarantovano
Uzgoj hmelja u Bačkom Petrovcu i pored znatno manje proizvodnje ima kontinuitet. Pre samo nekoliko godina, Igor Đuriš iz istog naselja je uzgajao američku sortu ove biljke, Eureku. Dugi niz godina je figurirao kao jedini mali proizvođač hmelja u čitavoj Srbiji.
Za biljku koja se ne uzgaja kod nas, hmelj je izuzetno unosan i finansijski isplativ. Prosečan prinos kulture je oko 2 t/ha. Kilogram hmelja se cenovno kreće od 4 do 20 evra, u zavisnosti od toga koji deo biljke se prodaje. „Prosečno se može zaraditi bruto oko 15.000 evra. Ali treba znati da i troškovi proizvodnje nisu mali, posebno što u hmeljarstvu treba puno ručnog rada pa su sezonski radnici neizbežni. Ti troškovi su svakom poljoprivredniku najveći izdatak, jer treba obezbediti keš,“ ističe Struhar.
Izvor: Wikimedia Commons
Za hmelj postoji sigurno inostrano tržište , kao i dobra cena i redovni državni podsticaji. Sa druge strane, Struhar naglašava da je jedan potencijalni razlog zašto nema više uzgajivača hmelja količina inicijalnog ulaganja. „U startu proizvodnje treba čak 30.000 do 35.000 evra po hektaru. Međutim posle tog ulaganja nema novih, već svake godine održavati novi koren i uz pomoć sezonske radne snage, agrotehniku i mnogo rada stići do zarade,“ zaključuje Struhar.
Izvor: Dnevnik
Pogledajte i: Igor Đuriš – jedini individualni PROIZVOĐAČ HMELJA u Srbiji
