Trenutno se hmelj naveliko bere na plantaži “Petrovec” u Bačkom Petrovcu, jedinom mestu u Srbiji gde se dotična biljka još uvek uzgaja. Plantaža se prostire na 12 hektara, a očekuje se da će prinos ove godine biti iznad proseka, sa više od dve i po tone po hektaru. Na plantaži se uzgaja sedam sorti hmelja, uključujući četiri američke i tri domaće sorte. Među njima se posebno izdvaja autohtona sorta bačka, koja se u ovom regionu uzgaja već dva veka.
Hmelj je ove godine izuzetno dobro podneo sušne uslove i visoke temperature, što ga čini otpornijom biljkom u poređenju sa drugim poljoprivrednim kulturama. Na stabljikama hmelja nalazi se zadovoljavajući broj šišarica, a kada se otvore, može se primetiti značajna količina zlatnog praha. Ovaj prah sadrži alfakiseline, ključni sastojak za pivarsku industriju. Iako tačan procenat alfakiseline neće biti poznat do kraja berbe i analize u Češkoj, očekuje se visok kvalitet ovogodišnjeg roda.
Karol Maljah, komercijalista na plantaži, ističe da će celokupan rod hmelja biti izvezen u zemlje poput Nemačke, Italije, Poljske i Ruske Federacije. Hmelj će se koristiti uglavnom u pivarskoj i farmaceutskoj industriji, dok će manji deo biti namenjen za čajeve u prehrambenoj industriji. Cena hmelja varira od šest do dvadeset evra po kilogramu, zavisno od količine koja se prodaje i načina pakovanja. Takođe, cena zavisi i od toga da li se prodaja odvija na osnovu dugoročnih ugovora ili na slobodnom tržištu.
Hmelj se uzgaja onoliko koliko ga tržište ište
U prošlosti, u Bačkom Petrovcu se hmelj uzgajao na 2.000 hektara, dok je u Vojvodini pre Drugog svetskog rata bilo oko 8.000 hektara hmelja. Danas je uzgoj hmelja na mnogo manjoj površini, ali plantaža “Petrovec” planira proširenje za dodatnih 12 hektara.
Stubovi za nove zasade su već postavljeni, što predstavlja jednu od najvažnijih investicija u podizanju hmeljarnika. Međutim, širenje se ne sprovodi na brzinu, već u skladu sa potražnjom na tržištu.
Podizanje hmeljarnika zahteva značajna ulaganja. Za hektar hmelja potrebno je uložiti oko 30.000 evra. Samo sadnice koštaju od 10.000 do 12.000 evra po hektaru, s obzirom na to da jedna sadnica košta dva evra, a potrebno je 5.000–6.000 sadnica po hektaru.
Pored ulaganja u sadnice, uzgajivač hmelja mora imati i odgovarajuću mehanizaciju za berbu, preradu i skladištenje roda. Upravo ovo predstavlja osnovni razlog zašto se hmelj ne uzgaja više na vojvođanskim poljima, uprkos njegovoj isplativosti i dugotrajnosti zasada. Naime, jednom posađen hmelj može trajati do 15 godina, uz redovno održavanje i primenu standardnih agrotehničkih mera.
Izvor: Dnevnik
