Ove godine rod povrća će biti skuplji za 20% od prethodne sezone. Procenjuje se da će ove godine prinosi iznositi oko 200 kilograma po glavi stanovnika.
Rod povrća i klimatski uslovi
Nepovoljna situacija oko padavina tokom prolećnog i ranog letnjeg perioda je umnogome uticala na trenutni rod povrća. Đorđe Vojnović, master inženjer i asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, se dotakao ove teme u svojoj izjavi za „Dnevnik.“ „Za povrće je najbolja da u narednom periodu bude što više sunca,“ naglasio je. „Jer manjak vlage u zemlji profesionalni povrtari mogu da nadomeste navodnjavanjem. Kišno vreme povećalo je troškove proizvodnje povrća zbog pojave bolesti pošto su zaštitna sredstva znatno skuplja nego prošle sezone.“
Dodao je da bi proizvođači finansijski bolje prošli da su koristili sisteme za navodnjavanje. „Ali bez obzira na to kakva je bila klima tokom proleća povrća će biti dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. [Mi potrošači] pojedemo oko 130 kilograma po glavi stanovnika. A procenjuje se da ćemo ga imati oko 200 kilograma po stanovniku.“
Potencijalne posledice padavina
Kako tvrdi Vojnović, obimna kiša je uticala na smanjenje prinosa lubenice, dinje i krastavca kornišona. Kod svih ovih kultura se u prvim berbama pojavila trulež. Zbog padavina se i kod useva crnog luka javila bolest plamenjača. Pride, crna pegavost je već počela da desetkuje prinose krompira, paradajza i pasulja. Ni paprika nije bezbedna, budući da se primetilo prisustvo prouzrokovače bakterioze.
Kiše pljuskovitog karaktera, ističe sagovornik, su uticale na formiranje pokorice zemljišta u proizvodnji povrća na otvorenom. Preporučio je međurednu kultivaciju zemljišta, odnosno okopavanje. Tim postupkom se obnavlja vodno-vazdušni režim zemljišta i sprečava odavanje vode kapilarnim putem. Ova pojava pokorice je posebno uticala na useve paprike. Proizvođači su morali da presejavaju parcele, rešivši da umesto paprike na kritičnim parcelama rasade kupus. Kao rezultat toga, potražnja za rasadom kasnog kupusa je znatno porasla na domaćem tržištu.
Štetočine su podjednako prisutne i u zatvorenom prostoru kod ovogodišnjih prinosa paradajza. Vojnović ističe da je glavni vid štetnih insekata kod ove kulture paradajzov moljac. Dotična vrsta se namnožila delom i zbog prisustva korova koji služe kao prelazni domaćini. Vojnović dodaje da se trebaju primeniti adekvatne mere, kao postavka feromonskih ili vodenih klopki i propisno prskanje pesticida. Insekti predatori takođe pomažu, kao i efikasno uklanjanje korenskih biljaka sa parcela.
Izvor: Dnevnik
