Rast srpske privrede, prema projektovanim očekivanjima Vlade Srbije, trebalo bi ove godine da iznese 3,5%. Posmatrano sa proizvodne strane, očekuje se povećanje kreirane bruto dodate vrednosti kod gotovo svih privrednih sektora – ali poljoprivreda je tu jedini izuzetak.
Ministarstvo finansija predviđa da će uslužni sektor imati ključnu ulogu u rastu ekonomske aktivnosti tokom ove godine. Očekuje se diverzifikovan rast u gotovo svim segmentima uslužnog sektora, posebno u trgovini, saobraćaju, turizmu i ugostiteljstvu, uz kontinuirani napredak u IKT sektoru i stručno tehničkim uslugama.
Prognozira se da će industrija nastaviti svoj rast i tokom 2024. godine, što će delom biti rezultat aktiviranja novih proizvodnih kapaciteta, kao i očekivanog oporavka spoljne tražnje.
Poljoprivreda u odnosu na druge delatnosti
Prema regionalnom pregledu ekonomskih trendova za Evropu koji je sprovela MMF, očekuje se usporavanje rasta BDP-a na 1,3% u 2023. godini, nakon čega će uslediti blagi oporavak sa rastom od 1,5% u 2024. godini.
Kada je reč o sektorskim performansama, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u građevinarstvu, što iznosi 12,8%.
Da bi se postigao ciljani rast od 2,5%, potrebno je da poslednja dva kvartala ostvare prosečne stope rasta od oko 3,7%, što bi zahtevalo značajan preokret u odnosu na prvu polovinu godine. Prerađivačka industrija je doprinela sa učešćem od 13,5% u ovim trendovima.
Očekuje se da će građevinarstvo zabeležiti rast zbog kontinuiranog izvođenja infrastrukturnih projekata, kao i povećanog obima privatnih investicija. Što se tiče sektora poljoprivrede, očekuje se pad od oko 3%, pod uslovom prosečne sezone u 2024. godini.
Gde je agrar pobacio?
Postoje opravdane bojazni da slab učinak poljoprivrede neće biti jednokratan, s obzirom na podatke popisa koji ukazuju na značajno oslabljenu privrednu granu tokom proteklih pet godina. Ipak, država planira da u ovoj godini dodeli rekordne subvencije poljoprivredi.
Prema prvim rezultatima popisa poljoprivrede u 2023. godini, zabeležen je pad broja registrovanih gazdinstava u Srbiji za 10%, na nešto više od pola miliona. Takođe, zemljište namenjeno poljoprivredi smanjeno je za 6% . Radna snaga u poljoprivredi manja je za 14% u poređenju sa 2018. godinom. Pritom je prosečna starost nosilaca porodičnih poljoprivrednih gazdinstava 60 godina.
Prema procenama MMF-a za Srbiju, očekuje se rast BDP-a od oko 1,3% u 2023. godini, sa blagim oporavkom na 1,5% u 2024. godini. Postojeće projekcije sugerišu da bi se ciljani rast od 2,5% mogao postići samo ukoliko poslednja dva kvartala zabeleže stope rasta od oko 3,7% u proseku, što bi predstavljalo značajan preokret u odnosu na prvu polovinu godine.
Analitičari su smanjili svoje prognoze za Srbiju u januaru, predviđajući sada rast BDP-a od 3,1% za 2024. godinu. Autori Kvartalnog monitora Ekonomskog fakulteta u Beogradu očekuju rast privrede od 3% u ovoj godini. Uzete su u obzir manje očekivane stope rasta poljoprivrede, građevinarstva i proizvodnje električne energije u 2023. godini.
Ministarstvo finansija je iznelo da su privredna kretanja tokom 2023. godine bila u skladu sa projektovanim kvartalnim dinamikama, neophodnim za ostvarivanje godišnjih projekcija rasta BDP-a od 2,5%. Industrija je zabeležila rast BDP-a od 2,7%. Do rasta je došlo pretežno zahvaljujući većoj proizvodnji prerađivačke industrije i električne energije. Pritom, građevinarstvo je nastavilo solidnu dinamiku rasta od 8,7%. Poljoprivreda je imala rast od oko 9% , uz izuzetak proizvodnje voća i povrća koja je pokazala negativan trend.
Izvor: Bloomberg Adria
