Snežana Magdu u svom ataru rodnog joj sela Idvor uzgaja beli luk bosut i nekoliko sorti paradajza – „Bolja zemlja“ je to prosto morala da upriliči! Naposletku, kvalitetna mala proizvodnja izuzetnih povrtarskih prinosa je uvek dobrodošla. A koliko je dobrodošla, saznaćete u prilogu sa Snežanom odlaskom na naš zvanični YouTube kanal.
Snežana za beli luk koristi prirodni stajnjak
U Potamišju, ističe naša domaćica, uspeva dosta povrtarskih kultura. Posebno je ponosna na jesenji bosut u njenom ataru, koji je još njena baka uzgajivala, a koji uzgaja na pola hektara zemlje. „Ne znam šta je – on ovde jako lepo uspeva,“ izjavila je Magdu. „Ima specifičan ukus, aromu punu eteričnih ulja. I što sam čula od jedne profesorice biologije, on sadrži jako puno selena“.
Naravno, uvek postoji opasnost da promena klime može negativno uticati na bilje. Magdu ističe kako je prošle godine superćelijska oluja uništila veliki broj njenih prinosa. Svakako postoji opcija osiguranja, koje Magdu ove godine nije obavila, ali razmišlja da to promeni. „Nije kasno“, navodi ona.
Prskanje i hemija ni po kom osnovu nisu dozvoljeni u ataru domaćinstva Magdu. Kako Snežana ističe, koristi pretežno prirodno đubrivo od koprive i gaveza. U đubrivu od koprive, primera radi, ima dosta azota, te njega Snežana pravi kod sebe. Sa druge strane, kalijum je dosta prisutan u gavezu, te ne čudi što ga ova domaćica koristi i u zalivanju bilja.
Zaboravljene sorte i njihov novi život
Srđan je posebno naglasio kako je paradajz iz Snežaninog plastenika zelenkast od spolja, ali slađi i zreliji od silnih crvenih sorti diskutabilnog porekla koje se prodaju danas. Sa ponosom, Magdu je istakla kako su u pitanju stare, autohtone sorte. „Dosta sam skupljala ja i seme. Kako odem negde, recimo u Temišvaru, gde je velika pijaca tih autohtonih sorti, svidi mi se paradajz, uzmem-probam. Pa sam uzimala i domaći paradajz od organskih proizvođača. Vrlo malo je ovde hibridnih sorti, sve je prirodno“, apostrofirala je Magdu.
Ukus, miris, kvalitet – sve se to vidi kod paradajza uzgajanog na ovaj način. Problem je, međutim, to što ne može dugo da stoji nakon što se ubere. Magdu naglašava da ona, već nakon berbe, mora da plodove rasproda, inače će se pokvariti ako stoje predugo. „Može samo par dana da stoji van hladnjače“, ističe ona. „Mora brzo da se troši“.
Tokom razgovora sa Snežanom, dotakli smo se i provetravanja luka, te njegove izdržljivosti protiv niskih temperatura i prodajne mreže kojom ona raspolaže. O svemu tome, i mnogo čemu pride, možete saznati overom priloga na našem YouTube kanalu.
