Kao i svake godine, i ove je u Srbiji krenula žetva kukuruza na preko milion hektara.
No, kao i svake godine, a svaka je specifična za sebe, i ovde je bilo nekih iznenađenja, čak i za iskusne poljoprivrednike kao što je porodica Stamenković iz Bavaništa.
Ovde su ljudi vrhunski poljoprivrednici, što se vidi i po ceni zakup zemlje koja je od nekih 230 do 250 evra po jutru. To znači da moraju da imaju neverovatne prinose kako bi isplatili zakup zemljišta, a kamo li investicije u seme, đubrivo, mehanizaciju i sve drugo.
Kod njih je žetva tek počela i na prvoj oglednoj parceli prihodi su se kretali između pet i šest tona po jutru. Neko bi možda pomislio da je to dobro, ali već smo vam rekli koliko iznosi zakup zemljišta ovde, a i poljoprivrednici su ovde specifični. Oni ostvaruju vrhunske rezultate, kao u Americi.
Možda su ovi prinosi iznad proseka za Srbiju, ali su ispod proseka za ono što se ovde očekuje od kukuruza.
Zbog toga je Uroš Davidović sa ekipom “Bolja zemlja” bio tu da vidi šta se dešava sa drugom oglednom parcelom.
Miodrag Stamenković je ušao u kombajn i počeo da kombajnira.
Pošto se ovde radi o ogledu, meri se svakih šest redova.
Započelo je skidanje ranog kukuruza posejanog u razmaku od samo devetnaest centimetara.
Niko nije očekivao neki spektakl, no kako je kombajn odmicao i krenuo da se vraća nazad, odjednom je zastao. Miodragov otac Đura je, zajedno sa Urošem, posao da vidi da se nije nešto desilo. Dodatni strah im je izazvala činjenica da je mala Miodragova ćerkica bila sa njim u kabini.
Razlog stajanja je ipak bila dobra vest – bunker je bio pun.
Bunker ima 3,5 tona i do sada se nije dešavalo da stane pre nego što završi red.
Morao je da dođe traktor kako bi se istovari zrno da bi kombajn nastavio da žnje. To je veoma, veoma, neuobičajeno i neočekivano za tu FAO grupu zrenja.
– Na ovoj parceli je predusev bio pšenica. Posle pšenice tanjiranje i podrivanje. Nisam orao zimsko ništa i na proleće isplanirao i posejao – kaže Đura Stamenković. – Nicanje je bilo slabo i loše zbog moje krivice jer nije bila uzorana njiva kompletno.
– Iznenadio me ovaj hibrid jer je najbolji hibrid ispao. Kada je kombajn stao ja sam mislio da se nešto loše desilo, pošto su svi kombajni do sada nije bio u ovakvoj situaciji. Svi su izlazili do 20 ili 30 metara do kraja pun bunker.
– Ja uopšte nisam očekivao da će ovaj AS hibrid da da ovakve rezultate. Mislio sam da će biti tu do 4 tone po jutru, a on je dao 4 tone na 12 vrsta.
– Sumnjali ste u AS 201 hibrid – pitao ga je Uroš.
– Jesam, ali sam se sada uverio da mu nema ravnog i da trenutno nema konkurencije – iskren je Đura.
Izmerena vlaga je 13,5 posto.
Verovatno da mnogi nisu verovali kada je na proleće doktor Radojičić, koji je autor AS 201 hibrida rekao da može da da to što smo videli.
To je onaj trend o kojem je bilo reči u emisiji “Bolja zemlja” , a koji se na zapadu primenjuje, sada već decenijama, kukuruz niže FAO grupe zrenja, ali sa uspravnim listovima tako da može da bude gusto posejan i veliki broj klipova po hektaru.
Tu bude nekih 12, 13, pa i više tona zrna prinosa, i što je najvažnije suvog. Nema odbitaka na silosu.
Stamenkovići su sav kukuruz, sem dvesta tona koje mogu da skladište, terminski prodali ALMEKSU po ceni 15.40 sa PDV.
Ova informacija je interesantna jer znači da je ALMEKS procenio da će se cena kukuruza kretati između 15 i 16 dinara sa PDV. Ne mora da znači da su u pravu, ali i to nešto znači.
– Meni taj aranžman odgovara jer mogu da planiram nešto. Znači mogu da budem siguran šta ću da dobijem i to daje sigurnost – kaže Đura Stamenković.
Njegov sin Miodrag objašnjava:
– Nas država ne štiti, a trebalo bi. Da odrede koja je minimalna cena i da mi znamo šta možemo da očekujemo.
– Država treba da nas zaštiti i da mi imamo neku sigurnost.
Nama nedostaje sistem garantovanih cena, kakav postoji u Americi.
Tamo poljoprivrednici u setvi znaju minimalnu cenu koju će dobiti za kukuruz u žetvi.
Sa kakvim se još problemima susreću ovi vredni ljudi i koja bi mogla da budu rešenja tih problema, pogledajte na snimku ispod…
