Proizvodnja šargarepe u Srbiji postaje sve unosniji posao, ali zahteva specifične uslove, uključujući adekvatnu strukturu zemljišta, dovoljnu količinu vode i pravovremenu zaštitu biljaka. Šargarepa se u zemlji najviše uzgaja na peskovitim i aluvijalnim zemljištima sa pH vrednošću između 5,5 i 6,5. Godišnji prinosi u Srbiji ove godine ocenjeni su kao izuzetno kvalitetni, a prosečna cena po kilogramu kreće se oko 60 dinara. Ipak, uslovi za proizvodnju nisu laki, što potvrđuju dvojica iskusnih proizvođača, Stefan Vidović iz Futoga i Tibor Molnar iz Lukinog Sela kod Zrenjanina.
Stefan Vidović, koji uzgaja šargarepu na oko 20 hektara pored drugih kultura, ističe da je njegova porodica u ovom poslu već 20 godina. S druge strane, porodica Molnar je nekada uzgajala manje količine šargarepe, ali danas obrađuju između 30 i 40 hektara. Uspostavili su ozbiljniju proizvodnju zahvaljujući udruživanju i korišćenju velike linije za pranje šargarepe, jer je plasman na inostrana tržišta vrlo profitabilan.
Međutim, proizvođači naglašavaju da proizvodnja šargarepe nije brz način da se ostvari profit. Analiza zemljišta je neophodna kako bi se osigurali optimalni uslovi za rast. Takođe, veliki izazov predstavlja i nedostatak radne snage, jer je ključni faktor uspeha u ovoj industriji prisustvo kvalifikovanih radnika. Satnice za radnike kreću se između 350 i 500 dinara, a nedostatak radne snage dodatno otežava situaciju.
Treba propisno navodnjavati šargarepe; cene irigacije
Navodnjavanje je još jedan izazov, jer šargarepa zahteva dosta vode, posebno u završnim fazama razvoja korena. Sušna sezona 2024. godine značajno je povećala troškove navodnjavanja, jer pumpe nisu prestajale sa radom skoro dva meseca. Uprkos trudu proizvođača da održe kvalitet proizvoda, suša je ipak uticala na prinose.
Troškovi vode i radne snage direktno utiču na cenu šargarepe. Trenutna cena od 30-40 dinara po kilogramu nije održiva, te se očekuje porast za 10-15 dinara kako bi proizvodnja bila isplativa. Prosečni prinosi po hektaru u Srbiji iznose između 40 i 60 tona, dok su u Evropi prinosi često duplo veći.
Kvalitet šargarepe u Srbiji je zadovoljavajući, s tim što oko 70% proizvodnje pripada prvoj klasi. Potražnja na tržištima varira – dok neke zemlje preferiraju sitniju šargarepu, poput Rumunije, druge zahtevaju krupniju.
Šargarepa se može skladištiti do dva meseca u suvim skladištima bez hlađenja ili u hladnjačama sa visokom vlažnošću. Međutim, kvalitet ulazne sirovine ključan je za dugotrajno čuvanje.
Zaključak proizvođača je da proizvodnja šargarepe može biti profitabilna, ali zahteva ozbiljna ulaganja u zemljište, radnu snagu i mašineriju. Stefan procenjuje da je potrebno najmanje dva hektara po članu porodice da bi se obezbedio pristojan život.
Izvor: Poljoprivrednik
