Rok za podnošenje prijava za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u izgradnju i opremanje objekata, kao i podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada, u okviru IPARD III programa otvoren je do 24. maja.
Šta sve IPARD uključuje?
Prva javna pozivnica za apliciranje za odobrenje subvencija objavljena je 23. februara ove godine i od tog datuma je moguće podnošenje prijava.
Ovaj javni poziv obuhvata ulaganja u fizičku imovinu i prihvatljive troškove za izgradnju objekata, izgradnju opremljenih objekata, kao i uspostavljanje novih ili obnavljanje postojećih dugoročnih zasada voća. Takođe uključuje i podizanje novih matičnih zasada visokih fitosanitarnih kategorija sadnog materijala voća i grožđa.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je takođe objavilo da se ovaj javni poziv odnosi na investicije u nabavku opreme, ali samo kao deo ulaganja u izgradnju objekata ili u podizanje dugoročnih proizvodnih i matičnih zasada. Ova inicijativa obuhvata sektore kao što su proizvodnja mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i industrijskog bilja, grožđa, jaja i ribarstva.
Koliko novca IPARD obezbeđuje?
Predviđena sredstva za ovu inicijativu iznose oko 4,8 milijardi dinara, a visina subvencija varira od 60 do 75% prihvatljivih troškova investicije. Ova varijacija zavisi od toga da li je podnosilac zahteva mladi poljoprivrednik, proizvođač sertifikovanih organskih proizvoda, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području ili da li je investicija usmerena ka upravljanju otpadom i otpadnim vodama, kao i proizvodnji i skladištenju energije iz obnovljivih izvora.
Korisnik može da ostvari pravo na IPARD subvencije u rasponu od 20.000 do 1.000.000 evra po jednom zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost investicije.
A sad malo i o stočarstvu
Profesor dr Ivan Radović, rukovodilac Glavne odgajivačke organizacije u stočarstvu u AP Vojvodini, ističe da grla izložena na Nacionalnoj izložbi stoke predstavljaju izuzetan genetski potencijal, što je, po njegovim rečima, vrhunac svetskog razvoja u stočarstvu.
On je apostrofirao da, iako postoji opadanje ukupnog broja grla u stočarstvu Srbije, kvalitet i broj priplodnih grla pokazuju suprotan trend, beležeći stalni rast. Istakao važnost kvalitetnog priplodnog materijala za domaće tržište. Pritom je naglasio da Srbija raspolaže dovoljnim brojem kvalitetnih genetskih resursa. A to je rezultat svesti proizvođača o koristima proizvodnje i njenom doprinosu razvoju stočarstva u zemlji. Posebno je istakao i ulogu znanja u postizanju dobrih rezultata.
Očekuje se da će se investicije u razvoj stočarstva u Srbiji, koje su prisutne proteklih godina, značajno povećati broj grla stoke. Profesor Radović ističe da Poljoprivredni sajam pruža priliku da se vidi prava Srbija. Srbija, dodao je, koja se oslanja na ruralni sektor, seoska domaćinstva, domaćine i seljake. A time se, naglasio je, ne samo čuva brojnost i rase životinja u uzgoju, već se i osigurava hrana za domaće tržište.
Na izložbi su izložena tovna goveda, uključujući limuzin, angus i hereford rase. Izloženo je i belgijsko plavo goveče, te mlečna goveda simentalske i holštajn-frizijske rase, kao i domaći bivoli. Takođe su izloženi konji, uključujući:
- lipicanere
- kraljevske holandske toplokrvnjake
- hrvatske hladnokrvne konje
- belgijske hladnokrvne konj
- bosanske/domaće brdske konje
- poni konje
- domaće magarce.
Učestvuju i odgajivači ovaca, predstavljajući rase poput il de frans, virtemberga, romanovske, safolk i cigaje. Javno ocenjivanje stoke je završeno. A najbolje grlo i dobitnici nagrada će biti poznati na Dan stočara, 23. maja.
