Članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije predlažu povratnicima da ostanu u zemlji i deo svog novca ulože u proizvodnju sadnog materijala, jer je to veoma isplativ posao.
“Proizvodnja voćnog i loznog sadnog materijala je tradicionalno porodični posao, a naši kalemari, kojih najviše ima u okolini Kruševca i Trstenika su među najboljima na svetu! Odlični uslovi za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala postoje i u Vojvodini”, navodi se u saopštenju ovog tima.
Srbija uvozi više od 70 odsto sadnog materijala
Prema podacima Privredne komore Srbije, registar proizvođača, prometnika i uvoznika sadnog materijala voćaka i vinove loze Uprave za zaštitu bilja broji oko 1.000 registrovanih pravnih i fizičkih lica. Tokom 2018. godine Srbija je od izvoza sadnog materijala ostvarila 17,3 miliona dolara dok je iste godine uvoz iznosio 16,8 miliona dolara. Prošle 2019. godine izvoz je značajno porastao i dostigao vrednost od 27,9 miliona dolara, dok je istovremeno uvoz smanjen na deset miliona dolara.
Kako navodi stručnjak za voćarstvo profesor Zoran Keserović, danas Srbija uvozi više od 70 odsto sadnog materijala za savremene zasade jabuke i kruške, trešnje na podlogama Gizela 5 i 6 oko 90 odsto, jagode 80 procenata, borovnice 100 odsto i oraha (najviše iz Turske) oko 60 odsto.
Ministar Milan Krkobabić posebno naglašava da postoji realna mogućnost za povećanje proizvodnje sadnog materijala namenjena izvozu i preporučuje da će kalemari biti uspešniji ako se udruže:
“Srbija poseduje velike neiskorišćene resurse za znatno povećanje proizvodnje kvalitetnog sertifikovanog sadnog materijala, koji mogu da je vrate na slavnu poziciju velikog izvoznika, kao kada je samo na rusko tržište izvozila lozne kalemove za oko 30 miliona dolara godišnje. Srbija ima daleko bolje agroekološke uslove za proizvodnju sadnog materijala u odnosu na mnoge zemlje iz kojih trenutno uvozimo kalemljene sadnice. Uz to, na fakultetima i institutima imamo i međunarodno priznate stručnjake za voćarstvo i vinogradarstvo, koji mogu značajno da podignu kvalitet te proizvodnje. Naši domaćini ne smeju da propuste tu šansu! A njihovi izgledi za uspeh su neuporedivo veći ako se udruže i u procesu proizvodnje uštede, a na svetskom tržištu lakše i brže zarade više novca”, ističe on.
