Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Izveštaj o klimi, od Srbije ka UN (i mali pomak u navodnjavanju)

Izveštaj o klimi, od Srbije ka UN (i mali pomak u navodnjavanju)

1010
0

Srbija je podnela novi izveštaj prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama, sa zvaničnim informacijama o aktuelnom stanju svoje klimatske borbe i planovima za budućnost. Pritom, ima i malo novosti po pitanju crpne stanice „Krstur“ i navodnjavanja. Idemo korak po korak.

Photo by Igor Kyryliuk & Tetiana Kravchenko on Unsplash

Šta veli naš izveštaj o klimi?

Izveštaj sadrži različite informacije, uključujući ekonomski rast, usvojene zakone, propise i strategije, kao i analizu emisija gasova staklene bašte, zajedno sa aktivnim planovima za njihovo smanjenje, prema portalu Klima101.

Ovo je treći izveštaj koji je Srbija podnela UN-u. Prvi je dostavljen 2010. godine, a drugi 2017. godine. Dokument, poznat kao Nacionalna komunikacija, predstavljen je 8. aprila, a prethodno je objavljen na web stranici Ministarstva zaštite životne sredine. Klima101 navodi da je Srbija slanjem novog izveštaja ispunila ključnu obavezu potpisnika Pariskog sporazuma, ali ističe da kasni tri godine jer je Srbija trebala podnositi ove izveštaje svake četiri godine.

Photo by Scott Ymker on Unsplash

Sve u detalj – i izgleda da nije dobro

Osim pregleda dosadašnjih klimatskih politika i novog inventara emisija gasova staklene bašte, izveštaj sadrži i planove za buduće aktivnosti, sa ciljem smanjenja emisija gasova staklene bašte za 69,1% do 2050. godine u odnosu na 2010. godinu.

Srbija je podnela nacionalnu komunikaciju sa najvećim kašnjenjem u regionu i sa manje ambicioznim planovima od drugih zemalja u okruženju. Na primer, Severna Makedonija, koja je prošle godine dostavila svoj četvrti izveštaj, predviđa smanjenje emisija od 82% do 2050. godine. Takođe, Bosna i Hercegovina, koja je takođe 2023. godine dostavila četvrtu komunikaciju, u svojim najambicioznijim planovima procenjuje smanjenje emisija od 86,5% do sredine veka.

Image by Basil Smith from Pixabay

Pored kašnjenja u odnosu na susede i manje ambicioznih ciljeva, Srbija je poslala svoj izveštaj sa „defetističkim tonom“. “Polazeći od pretpostavki navedenih scenarija, jasno je da je dekarbonizacija srpske privrede moguća u dugoročnom periodu (2070. godine ili kasnije)“ stoji u dokumentu. „I zahteva, između ostalog, značajne dodatne pošumljene površine, koje opet mogu ugroziti proizvodnju i sigurnost dostupnosti hrane”.

Iako nacionalne komunikacije nisu strateški dokumenti, postavlja se pitanje zašto je ova procena uvrštena u nacionalnu komunikaciju Srbije UN-u, jer se ovakav oblik ne može naći ni u Strategiji niskougljeničkog razvoja ni u drugim državnim dokumentima i zvaničnim procenama. Izgleda da je usmerena isključivo ka međunarodnoj zajednici.

Izvor: JKP „Vode Vojvodine“

Malo o crpnoj stanici „Krstur“

Izgradnja Crpne stanice „Krstur“ je u završnoj fazi, a trenutno se sprovodi probni rad ovog objekta. Prvi put će se aktivirati punjenje kanala kako bi se omogućilo snabdevanje vodom okolnih korisnika.

Crpna stanica „Krstur“ locirana je na levoj obali Tise, blizu naselja Krstur, na teritoriji opštine Novi Kneževac. Radovi su obuhvatili izgradnju ulivne građevine na reci Tisi, crpne stanice na kraju vodozahvatnog kanala, potisnog cevovoda preko nasipa i izlivnog šahta. Namena crpne stanice je isključivo za potrebe navodnjavanja, sa ukupnim kapacitetom četiri pumpna agregata od 6 m3/s pri paralelnom radu.

Izvor: JKP „Vode Vojvodine“

Voda se prebacuje iz reke Tise u kanal K-1, koji postaje dvonamenski. Glavni cilj trenutne faze radova je dovršetak izgradnje crpne stanice, dok je u drugoj fazi predviđena rekonstrukcija kanala i objekata na kanalu, što će omogućiti navodnjavanje ukupne površine od 14.700 hektara po završetku svih radova.

Finansiranje ovog projekta dolazi iz sredstava Abu Dabi fonda, a ugovorena vrednost investicije iznosi 2.256.471,69 evra.

Izvori: AgroNews, AgroTV