Da li konačno vidimo uzlazni trend izvoza domaćeg hlebnog žita? I šta RHMZ kaže o dolasku novog mraza (ili manjku istog)? Saznajte dole!
Prvo o izvozu žita…
Velike količine pšenice koje trenutno imamo mogle bi biti smanjene, s obzirom na to da je izvoz preko luke Konstance dobro krenuo, gde je u februaru prodat oko 103.000 tona pšenice. Ako se ovaj trend izvoza nastavi i u narednim mesecima, procenjuje se da bismo do nove žetve mogli prodati oko milion tona i još imati toliko viška.
Direktor Udruženja mlinske, pekarske i testeničarske proizvodnje Srbije “Žitounija”, Zdravko Šajatović, izjavio je za “Dnevnik” da će sigurno ostati još milion tona pšenice do žetve, što su velike količine, te je dobro što je izvoz u većem obimu krenuo i što raste. U oktobru 2023. prodato je samo 1.000 tona žita, dok je u januaru ove godine prodaja iznosila oko 52.000 tona, a u februaru je taj izvoz udvostručen.
Niža cena prevoza i smanjene izvozne tarife po toni doprineli su povećanju izvoza, s obzirom na to da sada prevoz baržama košta 16 evra po toni, dok je ranije bio 40 evra.
Imamo velike količine pšenice za strano tržište, istakao je Šajatović, napominjući da smo sa prelaznim zalihama i novim rodom u žetvi 2023. godine imali preko četiri miliona tona pšenice, dok nam za domaće potrebe treba od 1,5 do 1,6 miliona tona. Ukupan izvoz pšenice u ovoj ekonomskoj godini od jula 2023. do februara ove godine iznosio je oko 236.000 tona.
Malo o izvozu
Kada je reč o izvozu brašna, direktor Šajatović je istakao da smo u ekonomskoj 2023. godini – od jula do februara – prodali 116.000 tona, što predstavlja povećanje u odnosu na ekonomsku 2022. godinu za 20 procenata. Tradicionalni kupci su nam Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija, dok su se pojavili i novi kupci poput Slovenije, Mađarske i Hrvatske, gde smo u tom periodu prodali 2.000 tona, odnosno po 4.000 tona. Šajatović je procenio da bismo do nove žetve mogli prodati ukupno oko 160.000 tona brašna na druga tržišta. Poslednja cena brašna tipa 500 u izvozu iznosila je 265 evra po toni.
S druge strane, kilogram pšenice trenutno se na Produktnoj berzi Novi Sad prodaje po ceni od 18,47 dinara bez PDV-a. Na stranim tržištima, u zavisnosti od futures i berzi, cena po toni iznosi oko 200 dolara.
Žarko Galetin, agrarni analitičar iz Novog Sada, izjavio je za “Dnevnik” da je za naše poljoprivrednike važno što je konačno počeo izvoz pšenice preko luke Konstance, koja je pre dve-tri godine bila glavno tržište za pšenicu iz Srbije.
To ohrabruje, istakao je, jer pruža nadu da se nećemo suočiti sa preterano velikim zalihama žita pred početak žetve, kao što je to bilo prethodne i pretprošle godine. Ono što nije dobro jeste da je cena pšenice niska zbog rusko-ukrajinskog sukoba, gde dva velika proizvođača pšenice na svetskom tržištu bukvalno konkuriraju u cenovnom smislu.
Galetin smatra da bi neki rast cene pšenice mogao da se dogodi na globalnom tržištu, gde se beleži manja proizvodnja u odnosu na potrebe za desetak miliona tona, što je minimum zaliha u proteklih deset godina, i to bi moglo blago povećati cene pšenice.
…a onda o uvozu mlakog mraza
Republički hidrometeorološki zavod je objavio juče da će u narednim jutarnjim časovima biti prisutan blag prizemni mraz. To može prouzrokovati štetu na cvetajućim vrstama voća. Poljoprivrednicima se preporučuje da budu pažljivi i da prate vremensku prognozu. Iz RHMZ-a dodaju da paori, ukoliko je moguće, preduzmu odgovarajuće mere zaštite. Ranije sorte voća u Srbiji već su procvetale krajem februara.
Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Zoran Keserović, nedavno je izjavio da se ove godine ponavljaju vremenski obrasci kao i prošle godine. Podseća da je nakon toplih perioda u januaru i februaru došlo do temperaturnog skoka iznad 20°C. A taj temperaturni skok je uzrokovao cvetanje ranih sorti voća, poput dženerika, kajsija i breskvi.
Stručnjaci savetuju da bi u ranim jutarnjim časovima trebalo preduzeti mere zaštite voćnjaka. Pomenute su mere poput dimljenja, orošavanja ili primene bioloških preparata kao što su prirodni antifrizi za biljke.
Podsetimo, iznenadni prolećni mraz krajem marta prošle godine prouzrokovao je štetu u voćnjacima širom zemlje. Ovo se osetilo posebno u zapadnoj Srbiji i delimično u Vojvodini. Na pojedinim mestima temperature su pale čak do -3°C. A to je izazvalo šok za određene voćne vrste, naročito rane sorte kajsija. U nekim delovima pokrajine, što nije bilo uobičajeno, došlo je do izmrzavanja na većim nadmorskim visinama.