Naslovna Poljoprivreda Izvoz povrća – da li su na pomolu novi trendovi?

Izvoz povrća – da li su na pomolu novi trendovi?

98
0

Prostora za povećanje izvoza prehrambene robe i te kako ima, kažu stručnjaci, pre svega izvoza prerađenog povrća. Primera radi, prošle godine smo inostranim interesentima najviše prodavali smrznuti kukuruz šećerac, grašak i papriku.

Image by wal_172619 from Pixabay

Povrtarska proizvodnja u Srbiji obuhvata oko 87.000 hektara. Prošle godine smo izvezli 126.616 tona svežeg i prerađenog povrća, čija je vrednost iznosila 134,6 miliona evra. Najtraženiji proizvodi na inostranom tržištu bili su smrznuti kukuruz šećerac, grašak, paprika, kao i sveži i prerađeni krastavci. Istovremeno, najveći deo uvezenog povrća u Srbiju činili su krompir, paradajz i pasulj.

Za uvoz povrća potrošeno je 185,8 miliona evra. Izvoz povrća iz Srbije u poslednje vreme beleži stabilan rast od 3 do 5 posto godišnje. Glavni kupci su nam Nemačka, Italija i Rusija, dok su zemlje regiona, pre svega Hrvatska, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, takođe značajne destinacije.

Foto: Pixabay

Čeoni ljudi o prometu povrća i daljem delanju

Kao što smo istakli u uvodnom pasusu, stručnjaci ističu da postoji značajan potencijal za povećanje izvoza, posebno prerađenog povrća. Međutim, kako bi se to postiglo, neophodno je promeniti organizacionu strukturu proizvođača, unaprediti tehnologije uzgoja i prerade, kao i reformisati sistem podrške poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave intenzivnim granama poljoprivrede. Zlatko Jovanović, ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju na projektu Velika mala privreda koji finansira USAID, je upravo o svemu ovome komentarisao u izjavi za medije.

„Potrošnja povrća na domaćem i tržištu bivše Jugoslavije je ograničena i ne može se očekivati neki značajniji rast,“ rekao je Jovanović. „Zato je bitno povezivanje sa svetom, podsticanje izvoza i promišljanje koji proizvodi imaju najveću šansu. Naša industrija smrznutog povrća ima sjajnu priliku, pogotovo zbog činjenice da zahvaljujući malini i šljivi postoje značajni kapaciteti, tačnije hladnjače koje se mogu koristiti i za povrće“.

Paprika (Foto: Pixabay)

U nastavku izjave, rekao je da Sušeno povrće takođe ima dobru perspektivu, kao sirovinski proizvod, ali i u mešavinama, začinima i gotovim obrocima. „Poslednjih desetak godina Srbija postaje i sve značajnija zemlja izvoznica krastavaca, naročito kornišona, pri čemu postoji mogućnost povećanja vrednosti ovog povrća kroz preradu, odnosno fermentaciju. Samo u poslednjih šest godina Srbija je gotovo učetvorostručila izvoz kiselih krastavaca, a u proizvodnju je uključeno nekoliko hiljada malih poljoprivrednika. Veliki deo proizvodnje se izveze u Nemačku i druge zemlje EU“, rekao je on.

Prerada povrća ne samo da značajno povećava vrednost proizvoda, već i produžava rok trajanja, što omogućava veću fleksibilnost u logistici, prodaji i izvozu.

Foto: Pixabay/Raten-Kauf

Ipak, tehnologija prerade u Srbiji često je zastarela. Ulaganje u preradu povrća zahteva značajna finansijska sredstva. Stoga je od izuzetne važnosti da ulaganje bude mudro i efikasno. A to podrazumeva konsultacije sa stručnjacima iz oblasti tehnologije.

Izvor: Agronews