Nada srpskih proizvođača vina u benefite od sporazuma o slobodnoj trgovini s Kinom, posebno u vezi sa smanjenjem carinskih nameta na vino, treba da bude oprezna. To pokazuje iskustvo Gruzije, zemlje s bogatom vinskom tradicijom.
Iako je Srbija nedavno potpisala sporazum sa Kinom koji predviđa postepeno smanjenje carina na srpsko vino tokom pet godina, podaci o carinama nisu jednoznačni. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković navodi da se trenutno carina na izvoz vina iznosi 42%, ali sporazum ukazuje na postepeno smanjenje na nulu tokom narednih pet godina, počevši od osnovne carinske tarife od 14%.
Iako će carine sigurno opadati, iskustvo Gruzije nakon potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini s Kinom ukazuje na oprez u očekivanjima. Gruzija, kolevka vinarstva, je potpisala sličan sporazum u maju 2017. godine, koji je stupio na snagu u januaru 2018. i smanjio carinske takse između zemalja do 94%. Ipak, Gruzija nikada nije ostvarila značajan rast izvoza vina u Kinu, prodavši najviše deset miliona boca godišnje, dok je pre sporazuma prodavala 9,2 miliona. Ova iskustva ukazuju na opreznost u pogledu očekivanja od sporazuma o slobodnoj trgovini u Srbiji.
Da li izvoz gruzijskih vina nagoveštava nešto? Struka se javlja
Profesor Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu postavlja neka ključna pitanja povodom dogovora između Srbije i Kine. „Šta ćemo ako je naše vino dobro i u Kini su oduševljeni? Imamo li kapaciteta za takvu proizvodnju? Šta je sa logistikom? Možemo da isporučimo dve, tri ili pet sanduka, ali Kina je veliko tržište i šta ako nas pitaju za hiljadu? Na sva ova pitanja trebalo je odgovoriti pre ulaska u pregovore sa Kinom,“ veli Bjelić.
Prema njegovom mišljenju, u slučaju nesrazmerno velikih ekonomija sporazum mora da uključi i „nerecipročan tretman“. T znači da su ustupci uključeni kako bi se prilagodili disparitetu u ekonomskoj snazi.
Enolog i profesor Marko Malićanin tvrdi pak da bi sporazum sa Kinom bio odlična prilika za srpske proizvođače vina. „Kinesko tržište je ogromno i raznoliko. Ono što je zanimljivo na ovom tržištu je da, za razliku od Rusije, gde možete da plasirate samo jeftinija vina, u Kini možete da prodajete veoma skupa vina. Ali je fundamentalno pitanje kineskog tržišta to što Kina još uvek nije stabilno tržište – možete poslovati jedne godine, a onda biti nesigurni da li ćete to ponoviti sledeće,“ ističe Malićanin.
Primer „kolega“
Samo nekoliko vinara u Gruziji je uspelo da prevaziđe izazove visokih zahteva u vezi s izvozom vina u Kinu. Na listi deset najvećih izvoznih kompanija za 2023. godinu nalaze se samo dve vinarske kompanije, “Khareba” i “Dugladze”. Gvanca Meladze, članica Nadzornog odbora Udruženja za razvoj izvoza u Gruziji, rekla je da je udeo izvoza vina skoro beznačajan, uprkos velikim nadama gruzijske vlade, lokalnog biznisa i civilnog društva. „Kina nije mogla da se takmiči sa Rusijom. Iako Kinezi plaćaju višu cenu po boci, prodaja ovde je izazovnija zbog jezičke barijere i razlika u poslovnoj kulturi. Takođe, kinesko tržište je prilično komplikovano u pogledu vladinih propisa,“ naglasila je Meladze.
Izvor: 24 Sedam
