Prema najnovijim statističkim podacima, primećuje se trend kod izvoza zamrznutih malina, koji sve više opada iz godine u godinu. I dok izvoz količinski opada u poslednje četiri godine za preko 10% na anualnom nivou, cena izvoza u istom periodu se više nego udvostručila. Dostigla je svoj maksimalni iznos od 5,5 dolara po kilogramu.
Stanje uzgoja i prodaje malina u Srbiji
Aktuelni problemi po pitanju maline nisu skoriji fenomen. Kako ističu stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, analize pokazuju da i proizvodnja i izvoz zapravo opadaju već duže vreme. Malina se u Srbiji gaji na 22.000 hektara uz prosečan prinos od 5,4 t/ha. Oko 95% proizvodnje kod nas predstavljaju visoko kvalitetne sorte „Vilamet“ i „Miker“. Od ostalih sorti, približno 3% čini „Tulamen“, a oko 2% druge sorte slabijeg kvaliteta.
Proizvodnja maline je u periodu od 2018. do 2022. godine prosečno iznosila preko 118.000 hiljada tona. Međutim, redovno je beležila pad od 2,2% godišnje. Postoji mnogo razloga za ovaj pad. Najčešće se navode sledeći:
- negativne promene u klimi
- nezadovoljavajuće stanje zasada i kvaliteta sadnog materijala
- nedostatak stručnog kadra i sezonske radne snage
- nekontrolisana primena sredstava za zaštitu bilja.
Srbija izvozi više od tri četvrtine ukupne domaće proizvodnje maline. Međutim, i pored velikih prednosti za gajenje crvenog zlata, prerađevine se gotovo i ne plasiraju na stranim tržištima. U izvozu ubedljivo preovladava zamrznuta malina, koja sačinjava 97% ukupnog izvoza. Ovakva struktura je karakteristična za slabije razvijena tržišta koja nisu u stanju da maksimalno valorizuju potencijal svojih prirodnih resursa.
Statistika izvoza maline
Srbija je tokom prethodne četiri godine izvozila u proseku nešto više od 98.000 tona zamrznute maline. Izvoz je redovno opadao za više od 10% na godišnjem nivou. Najveći izvoz ostvaren je u 2019. godini, od preko 114.000 tona. Prošle godine je, sudeći po brojkama, maltene prepolovljen u odnosu na 2019. godinu. Razlozi su u manjoj domaćoj proizvodnji, ali još više u izrazitom padu tražnje na stranim tržištima zbog visoke inflacije.
Srbija trenutno izvozi zamrznutu malinu u 54 države. Sa udelom od 19% u svetskom izvozu nalazi se na drugom mestu, odmah iza Poljske. Pritom, naše učešće u evropskom izvozu prošle godine iznosilo je 22%. Poljska je najveći konkurent Srbiji, posebno na tržištima Nemačke, Francuske, Austrije i Belgije. Ali interesantno je navesti da je Poljska takođe i peti najveći uvoznik srpske maline, tik iza Nemačke, Francuske, Belgije i Velike Britanije.
Izvor: Biznis & Finansije
