Srbija, poznata kao jedan od vodećih izvoznika malina, suočava se s izazovima koji ugrožavaju njen položaj na globalnom tržištu. Malina je cenjen proizvod jer se globalno proizvodi svega 400.000 tona godišnje, što je znatno manje u poređenju sa, na primer, bananama koje dosežu 130 miliona tona. Ipak, proizvodnja i izvoz malina u Srbiji opadaju poslednjih godina, iako je zemlja još uvek među vodećim izvoznicima, zajedno s Poljskom i Čileom.
Glavna proizvodna područja su Zapadna Srbija, uključujući opštine poput Arilja, Guče, i Ivanjice, gde dominiraju sorte vilamet i miker. Srbija izvozi maline u preko 50 država, s Nemačkom kao glavnim tržištem koje apsorbuje trećinu ukupnog izvoza. Ipak, udeo srpske maline na nemačkom tržištu opada, delimično zbog konkurencije iz Ukrajine, gde je malina jeftinija. Slični trendovi su prisutni i na drugim tržištima poput Francuske, Belgije i Velike Britanije.
Od 2019. do 2023. godine, prosečan izvoz zamrznute maline iznosio je 98.000 tona godišnje, ali je 2022. zabeležen drastičan pad na 68.000 tona, dok je 2023. taj broj bio oko 72.000 tona. Ove promene prate i pad potražnje u Zapadnoj Evropi, gde je prodaja maline u supermarketima opala za trećinu između 2020. i 2022. godine.
Kuda malina ide – pitanje decenije
Uzroci pada su višestruki. Malinari se suočavaju s rastućim troškovima proizvodnje, visokim cenama goriva, đubriva i pesticida. Pritom, otkupna cena maline ne omogućava pokrivanje troškova. Trenutna cena od 250 dinara po kilogramu smatra se neodrživom, jer bi minimalna cena od 350 dinara bila potrebna za profitabilnu proizvodnju. Nedostatak sezonske radne snage i česti protesti malinara dodatno ukazuju na složenost problema.
Klimatske promene, uključujući tople zime, sušne periode i kasne mrazeve, ozbiljno utiču na proizvodnju. Na primer, aprilski mraz 2024. godine uništio je veliki deo roda. Pored toga, grad i nepogode dodatno oštećuju zasade, smanjujući prinose za naredne sezone.
Zvanični podaci govore da se malina u Srbiji uzgaja na 18.625 hektara s prosečnim prinosom od pet tona po hektaru. To daje oko 94.000 tona godišnje. Međutim, Asocijacija malinara Srbije tvrdi da su stvarni brojevi znatno manji i predviđa dalje smanjenje površina pod malinjacima zbog neisplativih uslova. Očekuje se da će se površina pod zasadima dodatno smanjiti do 2025. godine.
Uprkos trenutnim izazovima, Srbija i dalje ima značajan potencijal za proizvodnju i izvoz maline, ali su potrebne ozbiljne mere podrške kako bi se ovaj sektor stabilizovao i unapredio.
Izvor: AgroTV
