Naslovna Poljoprivreda Jabuka: cene otkupa i trenutna situacija

Jabuka: cene otkupa i trenutna situacija

328
0

Jene Šefreze, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva u Horgošu i aktivni voćar, na svom imanju ima prinose čijom količinom bi se svako ponosio, s punim pravom. Kako je i sam naveo u intervjuu za sajt Subotica.com, jabuke su mu čak i prerodile. „ove godine nisam proređivao, a plodovi su krupni i lepi. Takva je situacija u mom voćnjaku, ali ne može da se kaže da su prinosi generalno dobri. Na primer, u Bačkim Vinogradima gde su bili mrazevi tokom cvetanja, jabuka je podbacila,“ istakao je on tokom intervjua.

Ali i pored ovih prinosa, Šefreze je u nezavidnom položaju, prvenstveno zbog nemogućnosti da proizvod plasira na taj način da pokrije troškove proizvodnje. „Mali proizvođači su na putu propadanja. Koliko je situacija loša najbolje svedoči primer da je hladnjača sa ULO tehnologijom u Hajdukovu, u kojoj smo i mi imali udeo, data na prodaju. Prošle godine nismo uspeli da je napunimo. Jabučnjaci su u velikoj meri iskrčeni. A sa polupraznom hladnjačom ne možemo rentabilno da radimo,“ naglasio je Šefreze.

foto: Pixabay
foto: Pixabay

Opšte stanje stvari

Nažalost, nije jedini proizvođač jabuke sa ovim problemom. Slične stavke je naveo i Sveta Stamenković, proizvođač iz sela Banjica kod Čačka. U svom intervjuu za „Blic“, istakao je da se cena otkupa već zna (krajem septembra se kretala oko 30 dinara po kilogramu za prvoklasni plod, 8 din/kg za treću klasu, tzv. „padalicu“), što je gotovo upola manje od prošle sezone i nedovoljno da se pokriju svi troškovi proizvodnje.

Centar Šumadije takođe nije u ništa zavidnijem položaju, što je za RTV naveo Aleksandar Glišić. Ovaj proizvođač iz sela Šume, opština Topola, je frapiran cenom otkupa za pojedine sorte, koje čak padaju i ispod 25 dinara po kilogramu. „To je katastrofalna cena, crveni delišes on ima nešto bolju cenu od 30 centi što ne pokriva troškove ulaganja. Mi imamo neke pisane podatke da smo mi na ovom mestu od 1690 godine, bavili smo se proizvodnjom voća i grožđa dugi niz godina, čak imamo podatke iz XVIII veka koliko smo proizvodili stonog grožđa, tada smo pravili i hmelj, ali danas je nemoguće više proizvoditi na ovakav način sa ovim cenama koje su sada,“ rezignirano je naveo Glišić.

Marija Miković iz Bačkih Vinograda deli zabrinutost svojih kolega iz Šumadije. Kako navodi, izvoz je trenutno opasno sužen, mahom zato što je glavna zemlja za izvoz, Rusija, trenutno u konfliktu sa Ukrajinom. Prema njenim rečima, ukoliko se opet ne otvori taj kanal za izvoz i njeno gazdinstvo ne povrati uloženi novac, prekinuće proizvodnju.

Neprodata jabuka: šta kaže struka?

Jabučarstvo u Srbiji, kako pokazuje statistika, je u padu po pitanju otkupa plodova. I u tome nije samo; najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su u julu, u odnosu na isti mesec prethodne godine, proizvođačke cene u sektoru voćarstva bile niže za 56,1%. Drugim rečima, voćari usled krize na tržištu gore prošli nego ratari. Premda su žitarice u globalu u istom periodu takođe doživele osetan pad u ceni otkupa, generalno su bile jeftinije za 39,1%, bezmalo 15% manji pad od voćnih kultura.

 

Razlozi za ovu razliku u ceni su višestruki. Kako ističe za „Politiku“ Dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, jedan od ključnih faktora koji je uticao na obezvređivanje cene proizvodnje jeste preveliko ulaganje u impute, odnosno ogromni porast cena đubriva i zaštitnih preparata. Podsetio je i na činjenicu da je voćarstvo proces rada koji uključuje tzv. radno-intenzivne kulture. „Zbog toga se ne može na isti način upoređivati pšenica, kao kapitalno intenzivna kultura gde jedan radnik kod nas može da uradi više desetina (a u Evropi i više stotina) hektara, i recimo malina, kupina i borovnica kao radno intenzivne kulture, kod kojih je za jedan hektar zasada potrebno dva radnika sa punim godišnjim fondom časova,“ pojasnio je Leposavić.

U nastavku izjave, istakao je da je prosečna dnevnica rada u voćnjaku oko 4.000 dinara pa i više od 5.000. Pride, vlasnici voćnjaka berače jabuke (i inih drugih kultura) moraju da pokriju i po pitanju smeštaja i hrane. Na ovakve prodajne cene plodova većine voćnih vrsta zarada proizvođača je veoma mala, istakao je. A postoje i voćari koji nisu mogli da naprave pozitivnu računicu na jabuci, pa su berbu organizovali u okviru porodice ili su je prekidali, što se videlo i u izjavi Marije Miković.

Klima, država, konkurencija ili nešto četvrto?

U zavisnosti od toga koga pitate, navešće se niz drugih razloga za manji plasman jabuke. Primera radi, Aleksandar Glišić i njegove kolege iz novoformiranog „Pokreta poljoprivrednika Srbije“ bez dlake na jeziku apostrofira za šta se i on i ostali ratari bore.

„Mi smo u totalnoj apatiji što se tiče sela. Ljudi na selu jako loše žive, imamo veliku migraciju mladih sa sela, sela nam umiru, treba neko da stane i da se kaže stop, jer mi možemo da proizvodimo našu hranu za naše ljude. Prvenstveno je cilj da budemo mi svoj na svome, naša zemlja se ne prodaje i to je slogan našeg pokreta. Skupi imputi proizvodnje, loše tržište, loš plasman, uvoznički lobi, pa to i jesu našu ciljevi da podignemo našu poljoprivredu na jedan viši nivo, da budemo konkurentni u okruženju, da budemo konkurenti u Evropi, da mi možemo da proizvedemo našu zdravu hranu za naše građane da ne uvozimo tuđu,“ izjavio je.

Izvoz i skladistenje jabuke
Foto: extension.umaine.edu

Sporni Pravilnik

Premda Glišić ističe uvoz jabuka i drugig voća kao jedan od problema plasiranja domaćih proizvoda, ne treba isključiti ni činjenicu da je izvoz otežan poslednjih par godina. Prisetićemo se, poljoprivrednici su imali problema sa plasiranjem jabuka i pre dve godine. Jedan od uzroka je i Pravilnik o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju. Dotični dokument je predvideo uslove zbog kojih su mnogi izgubili pravo da izvoze jabuka direktno u Rusiju. Pritom, izvoz preko posrednika je otežan jer oni ne mogu fizički da preuzmu sav taj posao. Pojedina pravila o izvozu navedena u Pravilniku, kako prenosi 021, ovde prenosimo u celosti:

Pravilnikom o evidenciji izvoza voća i povrća u Rusiju predviđeno je da izvoznik ima u vlasništvu ili zakupu skladište sa kontrolisanom atmosferom i to najmanjeg kapaciteta za krupno voće od 500 tona, odnosno 200 tona za sitno voće kao što su borovnica, malina, a tolikog kapaciteta i za povrće.

Izvoznik u vlasništvu ili zakupu mora imati i prostor za klasiranje ili pakovanje, prostor za fitosanitarni pregled sa osvetljenjem većem od 600 luksa, zaposleno odgovorno lice za zaštitu bilja, sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju.

Mnogi mali proizvođači jabuka ove uslove prosto ne mogu da ispune, prvenstveno zbog nedovoljnih finansija i, kako sami ističu, neadekvatnim pokrićem države putem subvencija.

Globalni trendovi

Naravno, ne treba izostaviti ni julske superćelijske padavine. Širom zemlje, proizvođači jabuka i drugih kultura su prijavljivali ogromne štete u svojim voćnjacima. „Kada govorimo o padu prinosa kod većine voćnih vrsta na nekim lokalitetima je umanjenje i do 80, 90%. A realno na području čitave Srbije više od 60% u odnosu na prosečne godine. Kod šljive imamo proizvodne regione u kojima je rod u potpunosti izostao, što u celini gledano utiče na veliki pad proizvodnje kod nas,“ istakao je Leposavić, apostrofirajući da količine prinosa variraju od regiona do regiona. Prema njegovim rečima, industrijska jabuka se trenutno plaća 8 din/kg, a za prvu klasu vlada veoma malo interesovanje. Slično je i sa kruškom čija proizvodnja je već više decenija u krizi.

Međutim, Leposavić posebno ističe da ovakva situacija u voćarstvu nije svojstvena samo srpskom agraru. „Pad vrednosti voćarske proizvodnje beleže i druge zemlje koje gubitke pokrivaju na različite načine. Ukrajina je, recimo, zbog situacije u kojoj se nalazi devalvirala nacionalnu valutu na taj način stimulišući izvoz. Istovremeno, izvoz Čilea kod prerađenog voća i povrća u avgustu je premašio 1,7 milijardi dolara. To je za 7% više nego u istom mesecu prethodne godine, uz svega dva odsto povećanja obima izvoza. Egipat je takođe povećao izvoz smrznutih jagoda na američko tržište. A to uvećanje za prvih sedam meseci ove godine iznosi više od 17%,“ navodi on.

Kako podići intezivan zasad jabuka?

Jabuka: Summa Summarum

U zaključku izjave. istakao je da gorenavedeni primeri pokazuju da tržište treba pripremati, održavati i unapređivati prodajne lance. „Mi smo u prethodnim godinama prilično poljuljali našu poziciju, pre svega oscilacijama u proizvodnji i u cenama. Ni marketing nam nije jača strana, morali bismo da poradimo i na strožoj kontroli proizvodnog procesa. Potrebno je proširiti i asortiman proizvoda od voća. To uz osavremenjavanje dizajna omogućava bolje pozicioniranje na sve zahtevnijoj svetskoj tržnici,“ zaključio je Leposavić.

Prethodni tekstFAO: Gubitak od 3.8 biliona dolara
Sledeći tekstMinistarstvo poljoprivrede: Novosti i obaveštenja