Jagermeister je najpoznatiji nemački liker na svetu. Upravo je on bio inspiracija vinaru Ratomiru Aleksiću iz Svojnova kod Aleksinca da napravi svoju verziju istog.
Ratomir Aleksić objašnjava da njegov Jeger sadrži 40 različitih lekovitih trava. Budući da je vinogradar i vinar, kao osnovu za Jeger koristi komovicu koju sam proizvodi. Ovaj biljni liker ima alkoholni sadržaj od 25 stepeni. Za zaslađivanje koristi livadski med, što doprinosi specifičnom ukusu likera. Međutim, dodaje da med značajno poskupljuje proces proizvodnje.
Aleksić ističe da je proces pravljenja Jegera složen i počinje od zelenog oraha, koji daje likeru tamnu boju. Originalni Jagermeister sadrži 56 biljaka i začina, od kojih većina sastojaka ostaje tajna. Naš sagovornik otkriva da koristi biljke kao što su pelin, majčina dušica, list kupine, kamilica, menta, timijan, žalfija i šafran, koji je jedan od najskupljih začina. Sve ove biljke se suše pre upotrebe, a Aleksić ih nabavlja od travara s Crnog vrha, s Rtnja i neke donosi iz Austrije.
Aleksić je sam osmislio recept za Jeger, vođen poznavanjem svojstava biljaka i njihovih lekovitih svojstava, posebno u vezi s problemima sa stomakom. On pravi Jeger pre svega za sebe i svoje prijatelje, a svi koji su ga probali su oduševljeni njegovim ukusom i blagotvornim dejstvima na stomak.
Proces pravljenja Jegera traje više od pola godine, a počinje od zelenog oraha koji je bogat vitaminom C, gvožđem, fosforom i tiaminom. Zeleni orah povoljno deluje na sistem za varenje, poboljšava metabolizam i efikasan je kod upalnih procesa u usnoj šupljini. Najbolje vreme za branje zelenih oraha je početak ili sredina juna, kada je oraščić dovoljno razvijen, ali još uvek mlad i nema čvrstu ljusku.
Jagermeister по нашки
Slični Jegeru su Pelinkovac i Gorki list, ali oni imaju izraženiji gorki ukus dok je Jeger slađi. Preporučuje se da se Jeger ohladi pre konzumacije jer tada ima najbolji ukus. Može se koristiti kao aperitiv ili kao dodatak u alkoholne koktele.
Ratomir Aleksić, osim Jegera, proizvodi likere od maline, kupine, jagode, kajsije i jačine od 25 do 28 stepeni. Kao bazu koristi takođe komovicu. Porodica Aleksića je poznata po vinogradarstvu u rejonu Tri Morave, koji je odličan za uzgoj vinove loze.
Aleksić se seća vremena kada su svaka kuća u kraju imala vinograd i proizvodila vino i rakiju, ali danas je to retkost. Njegova porodica gaji vinograd na jednom hektaru, uzgajajući sorte frankovke i tamjanike.
Vinogradarstvom se bave već više od 300 godina unazad u njegovoj porodici. Ratomir je naučio praviti vino od oca Aleksandra i dede Stanislava, dok je pradeda Dobrosav bio poznat po vinu. Otac i deda su pravili vino za porodične potrebe i prodaju širom kraja, a Ratomir im je pomagao od malih nogu.
Nedavno je Ratomir napravio nov vinarski podrum u kojem godišnje preradi oko pet tona grožđa. Trenutno je vinogradarstvo za njega hobi, ali planira ozbiljnije da se posveti tome. Modernizovao je proizvodnju u vinogradu, uklanjajući stare čokote i sadeći nove po savremenim sistemima. Za analizu, sve svoje proizvode nosi u Kruševac. Za sada se oslanja na znanje koje je stekao od predaka, ali kada počne veća proizvodnja, planira da konsultuje stručnjake.
Izvor: Dobro jutro
