Naslovna Poljoprivreda Javni poziv, uredba, statistika – nove vesti iz agrara za ponedeljak

Javni poziv, uredba, statistika – nove vesti iz agrara za ponedeljak

91
0

Koliko košta svinjetina sada? Kada ističe uredba za ograničavanje cena osnovnih namirnica? Dokle je otvoren novi javni poziv za stočare? Nove vesti za ponedeljak – idemo!

Image by wirestock on Freepik

Javni poziv za uzgoj teladi

Javni poziv Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za subvencije za krave namenjene uzgoju teladi za tov otvoren je do 30. avgusta, a prijave se podnose putem platforme eAgrar, odnosno portala ePodsticaji.

Pravo na ove podsticaje imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, odnosno nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koja ispunjavaju uslove propisane zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Photo by Stela Horvat on Unsplash

Podnosioci zahteva moraju prethodno obnoviti registraciju u Registru poljoprivrednih gazdinstava za tekuću godinu, pre nego što podnesu zahtev za subvencije, i to za kravu oteljenu u periodu od 1. aprila 2023. do 31. marta 2024. godine. Prema pozivu, podsticaji za isto grlo mogu se dobiti jednom godišnje.

Ukupno raspoloživa sredstva za ovaj Javni poziv iznose milijardu dinara, a subvencije za krave za uzgoj teladi za tov dodeljuju se u iznosu od 20.000 dinara po grlu, u skladu sa posebnim propisima koji regulišu raspodelu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Takođe, maksimalni iznos subvencija povećava se za 10% za područja Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga.

Izvor: Shutterstock/Photo-Video-Graphers

Uredba o ograničenju cena

U Srbiji je do 31. avgusta na snazi Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, koja se primenjuje od 1. marta kako bi se sprečile i otklonile štetne posledice poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja, te ograničile proizvođačke i maloprodajne cene osnovnih namirnica.

Prema Uredbi, koju je usvojila Vlada Srbije, maksimalna maloprodajna cena brašna tipa T-400 glatko ne sme prelaziti 54,99 dinara po kilogramu, dok maksimalna proizvođačka cena ne sme biti veća od 45 dinara po kilogramu. Takođe, trgovci na malo koji prodaju prehrambene proizvode obavezni su da u svojoj dnevnoj ponudi imaju najmanje jednu robnu marku ovog tipa brašna u pakovanjima do jednog kilograma, uključujući i pakovanje od jednog kilograma.

 

Image by Freepik

Uredba takođe određuje da maksimalna maloprodajna cena brašna tipa T-500 ne sme prelaziti 54 dinara po kilogramu, dok maksimalna proizvođačka cena iznosi 46,31 dinar. Trgovci na malo koji prodaju hleb obavezni su da u strukturi dnevne nabavke svih vrsta hleba imaju najmanje 30% hleba proizvedenog od brašna T-500.

Za nepoštovanje Uredbe predviđene su novčane kazne za pravna lica i preduzetnike u rasponu od 5.000 do 2.000.000 dinara, a može se izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Image by 贺新 陈 from Pixabay

Statistika o ceni svinjetine

Cene svinjskog mesa su gotovo upola niže nego pred Uskrs. Proizvođači smatraju da je razlog tome povećani uvoz, dok potrošači priželjkuju da ovakvo stanje ostane nepromenjeno. Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije (PKS) objašnjava da je glavni uzrok smanjenje potrošnje mesa tokom letnjih meseci. Ipak, cena tovljenika nije se promenila i ostaje oko 230 dinara po kilogramu žive vage.

Budimović ističe da Srbija proizvodi manje svinjskog mesa nego što je potrebno za domaće potrebe. Proizvodnja pokriva oko 80% potražnje, dok se preostalih 20% mesa uvozi, uglavnom za preradu. On naglašava potrebu za povećanjem domaće proizvodnje kako bi se zadovoljile sopstvene potrebe, a zatim i obezbedili viškovi za izvoz.

Photo by Usman Yousaf on Unsplash

Uvoz mesa za preradu najviše dolazi iz Evropske unije, posebno iz Španije. Budimović podseća da svinjsko meso, kao i svako drugo, mora biti pravilno obeleženo, sa valjanom deklaracijom. Ako meso nosi oznaku srpske trobojke na etiketi, to znači da su sirovine domaćeg porekla.

Ministarstvo poljoprivrede apeluje na klaničare da češće kupuju domaće svinje i tovljenike. Ali Budimović ističe da je broj domaćih svinja na tržištu mali. Cena mesa je u velikoj meri određena ponudom i potražnjom, a najveći broj proizvođača svinja i tovljenika nalazi se u Vojvodini, gde se proizvodi oko 45% ukupne ponude, što direktno utiče na formiranje cena.

Izvori: AgroTV (1, 2, 3)