Ječam je jedna od najstarijih čoveku poznatih žitarica. Pronađeni su dokazi da je uzgajana pre nekoliko hiljada godina. Ječam je, u prošlosti bio i više gajen nego pšenica jer je otporniji na promene temperature, ali i na nedostatak vode u tlu.
Kao ozimi usev ima prednost jer klija i na 1°C, a kada prođe proces kaljenja ne smetaju mu ni temperature od -20°C.
Ječam je korisna sirovina i zauzima značajno mesto u lancu proizvodnje hrane. Od prihrane za stoku, do industrijske upotrebe u pivarstvu i uzgoju kvasca. Osim što ima tako široku primenu i tržište, ječam je od izuzetne koristi za zemljište.
Ječam kao pokrivni usev
Kada se parcela ne koristi, kakav može biti slučaj kada se čeka setva ozime pšenice, pametno je posejati ječam. Kada se koristi na ovaj način, ječam se ne žanje, već ga treba preorati zajedno sa zemljom pre nego što sazri. Često se seje u kombinaciji sa leguminozama koje obogaćuju zemljište azotom.
Činjenica da brzo raste i da se za nutrijente takmiči sa korovom, kao i da ispušta jedinjenja koja su otrovne za druge biljke, znači da onemogućava rast korova. Ječam štiti zemljište od erozije, a to pogotovo važi kada se gaji kao ozimi ječam, jer njegov koren zna da bude i 1.5 metara duboko u zemlji. Ova dužina korena mu omogućava i da upije višak azota koji u zemlju dolazi od drugih pokrovnih kultura.
Ostavljen da truli na parceli, ječam dodaje veliku količinu biomase i popravlja kvalitet zemljišta i sa hemijskog i sa fizičkog aspekta. Kako najbolje iskoristiti ječam u plodoredu? Stručnjaci preporučuju uzgoj ječma u plodoredu, zbog toga što u monokulturnom zasadu daje slabiji prinos.
Prihrana ozimih useva je izuzetno važna za dobar rod
U plodoredu, ječam je odličan u rotaciji sa sojom i sa krompirom. Istraživanja pokazuju da ječam pospešuje rast plemenitih plesni u zemljištu koje imaju pozitivan uticaj na soju i povećavaju rod. Sa druge strane, ječam negativno utiče na razvoj bolesti koje prezimljuju u zemlji a koje štete krompiru pa se jesenja setva ječma preporučuje onima koji planiraju uzgoj krompira na proleće. Ječam će odlično uspevati ako se seje na parcelama na kojima su gajene leguminoze, uljarice, kukuruz i lucerka.
Ukoliko se planira setva ozimog ječma čiji primarni cilj nije oplemenjivanje zemljišta, valja razmisliti o sorti koja se seje. Različite sorte se koriste za proizvodnju slada i u pivarstvu (dvoredni) i za ishranu stoke (četvororedni i šestoredni). Za koju god sortu ječma se odlučimo, dobit je višestruka. Sa jedne strane, oplemenjujemo zemljište bez korišćenja dodatnih hemijskih sredstava, a sa druge, dobijamo proizvod koji se svakako može koristiti i za koji će se sigurno naći kupci.