11343332030786304548

Ječam u stočnoj proizvodnji – a što ne pivarskoj?

Link kopiran u privremenu memoriju!

Ne pokrivamo toliko često ječam na ovom portalu. Naposletku, deluje kao da nije važan – iako to svakako nije slučaj, razume se. Međutim, brojke na produktnoj berzi ipak govore da je u slabijoj potražnji od drugih ratarskih kultura. No, treba definitivno posvetiti par minuta kad je ječam i njegova proizvodnja u pitanju – pogotovo kad je reč o tome gde taj ječam zapravo ide.

Image by Hans from Pixabay

Ječam ove sezone, deklasifikovan

Igor Dulić, poljoprivredni proizvođač iz okoline Subotice, upozorio je da je suša ove godine prouzrokovala značajnu štetu poljoprivredi. Prinos uljane repice je opao, dok je kod ječma došlo do povećanja nivoa proteina, što znači da će se umesto upotrebe u pivarskoj industriji, prodavati kao stočna hrana po nižoj ceni.

Prema rečima Dulića, žetva ječma je završena s prosečnim prinosima od oko pet tona. Suša je dovela do povećanja nivoa proteina u ječmu, što će rezultirati njegovim sniženjem na tržištu gde će biti prodat kao stočna hrana, očekivano po ceni od oko 17 dinara po kilogramu. Ovo će imati za posledicu gubitak za poljoprivredne proizvođače.

Image by 👀 Mabel Amber, who will one day from Pixabay

Poljoprivrednici iz okoline Subotice su u poslednjim godinama smanjivali površine pod pšenicom i kukuruzom, nadajući se boljem profitu od ječma, zbog viših cena u pivarskoj industriji koje su bile oko deset odsto više od cena pšenice.

Kako je Dulić izjavio, iako još nema zvanične objave cene ječma, nezvanično se pominje cena od 17 dinara. A to, po njegovim rečima, definitivno rezultira gubitkom.

ječam
YouTube Screenshot
Izvor: KTV Televizija – Zvanični kanal

Setva jednog hektara ječma košta oko 100.000 dinara, a s trenutnim prinosom od pet tona po ceni od 17 dinara, prihod iznosi 85.000 dinara, što znači gubitak od 15.000 dinara po hektaru. U ovo nisu uračunati troškovi ljudskog rada, amortizacija mašina, doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje, kao ni kamate za kredite kojima je finansirana proizvodnja.

Slična situacija je i sa uljanom repicom, čiji je prinos takođe ispod proseka ove godine. Prosečan prinos uljane repice iznosi 2,2-2,3 tone po hektaru, u poređenju sa 3,5 tona iz prošle godine. Dakako, ovo znači da ni od nje neće biti zarade.

Izvor: Poljoprivrednik

Tagovi