Jesenji uzgoj povrća u Srbiji podrazumeva različite strategije i tehnike za održavanje useva, posebno u izazovnim vremenskim uslovima. U ovom prilogu, bacićemo pogled na neke praktične savete vezane za uzgoj povrća, ali saznaćemo i par korisnih stvari vezane za gljivarstvo i, interesantno je navesti, čišćenje stajnjaka.
Kako prići uzgajanju povrća u ranu jesen?
Karfiol
Karfiol, na primer, rasađen u julu, počinje da formira glavice u septembru. Kako su glavice karfiola osetljive na niske temperature, važno je preduzeti mere kako bi se zaštitile. Čim glavice dostignu prečnik od tri do pet centimetara, čitave biljke se vade i polažu u kanale duboke 20-30 cm. Ovi kanali se pre zatrpavanja natapaju vodom, a listovi biljaka podižu i pričvršćuju iznad glavica. Karfiol ostaje u ovim kanalima 30 do 45 dana, koliko je potrebno da glavice sazru. Tokom ovog perioda, hranljive materije iz listova prelaze u ruže, koje postaju spremne za berbu tokom oktobra i novembra.
Kelj
Kelj pupčar je još jedan povrtnjak pogodan za jesenju i zimsku proizvodnju. Ova kultura podnosi mrazeve do -10°C. Nega kelja u septembru podrazumeva okopavanje, prihranu i po potrebi zalivanje, kako bi se glavičice mogle brati čak i u februaru. Pored toga, keleraba je idealno jesenje povrće, zbog kratkog vegetacionog perioda od 40 do 100 dana. Sadi se u avgustu ili početkom septembra, a berba traje tokom oktobra i novembra. Za kasniju proizvodnju, keleraba se seje početkom novembra u grejanim plastenicima, a ubira u decembru.
Zelena salata
Zelena salata se takođe sadi u jesen i pristiže za berbu tokom zime i ranog proleća. Sadnja se obavlja u septembru u hladnim lejama, dok se rasađuje do kraja oktobra. Da bi se izbegla fiziološka stagnacija semena, važno je koristiti seme iz prethodne godine. Ako je neophodno koristiti seme iz tekuće godine, ono se prvo natapa u vodi, a zatim čuva tri dana u frižideru na temperaturi od četiri stepena Celzijusa. Zelena salata zahteva dobro pripremljeno zemljište, a redovi se markiraju odmah nakon pripreme. Nakon rasađivanja, salata se zaliva prema potrebi, a jesenja berba zahteva minimalne količine mineralnih đubriva.
Sa povrća na gljive
Pored povrtarskih aktivnosti, u Kragujevcu je održana 24. izložba gljiva u organizaciji Gljivarskog društva Šumadije. Na ovoj manifestaciji prikazano je 168 primeraka gljiva prikupljenih u okolnim šumama, uključujući Goč, Jelovu Goru i Kopaonik.
Ova godina nije bila povoljna za gljive zbog visokih temperatura i nedostatka padavina. Iako su meteorolozi zabeležili da je avgust bio najtopliji u poslednjih sto godina, poslednjih nekoliko dana kiša je omogućila gljivarima da prikupe uzorke. Među prikupljenim vrstama najviše je bilo lisičarki, dok je godina bila izuzetno loša za vrganje. Na izložbi su predstavljene i jestive i otrovne gljive, kako bi posetioci bili upoznati sa svim vrstama.
A sad malo o biljnim kapima
Pored proizvodnje povrća i prikupljanja gljiva, tokom jeseni se sve više govori o značaju čišćenja organizma od parazita, gljivica, virusa i bakterija. Bunari zdravlja su razvili kapi koje služe kao prirodni dodatak ishrani, a cilj im je borba protiv parazita u svim fazama njihovog razvoja.
Povremeno čišćenje od parazita preporučuje se osobama sa alergijama, astmom i malignim oboljenjima, dok se kapi ne preporučuju trudnicama, dojiljama i deci mlađoj od dve godine.
Kapi sadrže aromatične i gorke biljke, koje deluju kao antioksidansi, pomažu u čišćenju krvi i poboljšavaju varenje. Savetuje se da se kapi zadrže u ustima 15-20 sekundi pre gutanja, kako bi lekoviti sastojci mogli direktno da uđu u krvotok preko sluzokože.
I posle povrća i gljiva – stajnjak!
Srpski poljoprivrednici su poznati po svojoj inovativnosti, što potvrđuje primer Dragana Tomaševića iz Skobalja kod Lajkovca. On je konstruisao mašinu koja olakšava izbacivanje stajnjaka iz štale, smanjujući potrebu za ručnim radom. Njegova mašina koristi pokretnu gumenu traku i motor za ravnomerno raspoređivanje stajnjaka, što predstavlja značajnu uštedu vremena i truda. Tomašević naglašava da je mašina napravljena od materijala koji je imao pri ruci, ali veruje da bi inženjeri mogli razviti sofisticiraniju verziju koja bi mogla biti korisna mnogim poljoprivrednicima.
Jesenji period donosi mnoge izazove i prilike u poljoprivredi, od uzgoja povrća i gljiva do inovacija koje olakšavaju rad na farmama. Uloženi trud i inovativnost srpskih poljoprivrednika igraju ključnu ulogu u održavanju i unapređenju ove grane privrede.
