Ginko (Ginkgo biloba) je poznata vrsta drveta koje nosi epitet „hiljadugodišnje“ zbog svoje dugovečnosti. Naravno, ova sorta je i te kako poznata srpskim podnebljima jer se gotovo uvek sadi u alejama uz drugo drveće, pogotovo četinare. Ustanovljeno je da ginko prečišćava vazduh efektivno, te se neretko sem u javnim mestima može naći i u dvorištima srpskih kuća. Međutim, kako je ginko dvodoma biljka, gotovo svi biraju da zasade muške primerke.
Ženski primerci drveta su jedini na kojima rađaju plodovi. Većina ljudi koja ima ginko kod kuće zna da se neretko njegovi listovi koriste u medicinske svrhe. Ono što malo ko pokušava jeste da sakuplja plodove ovog drveta. Zašto je to slučaj saznaćete upravo u ovom članku.
Ginko plodovi
Prosečan plod ovog dugovečnog drveta je okrugao i otprilike je veličine trešnje. Mesnat je i braonkasto-narandžast. Inače, treba naglasiti da plodovi kod drveta ginko ne rastu dok biljka ne navrši 20 godina. Nakon toga rađaju redovno i obimno.
Ginko plod ima par ključnih karakteristika koje ga čine odbojnim za ljudsku konzumaciju. Prvo, spoljna kora je lepljiva i ne preporučuje se rukovati istim bez rukavica. Drugo, apsolutno svaki plod ima izrazito neprijatan miris. Neki ga porede sa ustajalim margarinom, dok ga pojedini ljudi čak porede i sa mirisom izbljuvka ili fekalija.
Ono što je začuđujuće jeste činjenica da je plod ovog drveta zapravo jestiv. Naravno, jestiv je ako uspete da prebrodite neprijatan miris pre toga.
Izvor: Wikimedia Commons
Ginko seme
Premda je plod ginko biljke odbojan, seme ovog ploda je takođe jestivo. Štaviše, prosečna semenka ginko drveta ne sadrži mnogo masti, a puna je korisnih proteina. Samim tim, i te kako je jestiva, ali treba biti pažljiv. Naime, semenje ploda ove drevne sorte sadrži u sebi gorke cijanogene glikozide. Oni se razgrađuju kada se semenka skuva. Ali se svakako unutar nje zadržava jedinjenje 4-metoksipiridoksina koje iscrpljuje vitamin B6 i posebno je otrovno za decu. Pritom, spoljni mesnati omotač semena sadrži hemikalije koje mogu izazvati dermatitis ili stvaranje plikova, slično otrovnom bršljanu.
Da bi došli do jestivog dela semenki, treba samo oljuštiti spoljni omotač, gde je obavezno nositi rukavice. Oljušteno seme je time bezbednije za jelo, ali ne skroz. Prema tome, ukoliko planirate da ga grickate rekreativno, ne smete jesti više od 5-6 semenki.
Izvor: Gardening Know-How
Pogledajte i: Ginko biloba – drvo koje mami osmehe Lozničanima
