Kampanja vađenja šećerne repe u Srbiji pokazala je izuzetno loše rezultate, sa velikim procentom trule repe i promenljivim sadržajem šećera. Prema izveštajima sa terena, prinosi su veoma niski, a situacija se dodatno komplikuje zbog truleži koja je zahvatila repe u mnogim oblastima severnog i srednjeg Banata. Poljoprivrednici se suočavaju sa gubicima, pri čemu su mnogi primorani da pribegnu ručnom prebiranju repe, što značajno povećava troškove.
Zlatko Periša iz Torka u Opštini Žitište naglašava da su prinosi mizerni, s obzirom na to da je šećerna repa propala u rasponu od 20% do 80%, u zavisnosti od parcele. Situacija je toliko ozbiljna da se kamioni sa 25% trule repe vraćaju nazad iz šećerana, što dodatno otežava položaj proizvođača. Periša navodi da su mu već vraćena dva kamiona repe, što je bila najbolja roba koju je imao, a ostatak repe je završio na deponiji. Kako bi se ublažili gubici, Periša planira da se sa drugim poljoprivrednicima obrati Ministarstvu poljoprivrede u nadi za pomoć.
Dr Živko Ćurčić sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu objašnjava da je glavni uzrok truleži repe fitoplazma, mikroorganizam koji se prenosi insektima, poznat kao cikade. Ovi insekti zaraze biljku, onemogućavajući joj da upija vodu, što dovodi do truljenja korena. Problem je uočen poslednjih šest sezona, a situacija se pogoršava jer adekvatno praćenje cikada u Srbiji praktično ne postoji. Ćurčić napominje da su insekti prošle godine došli ranije zbog blage zime, što je dovelo do većih problema. Iako su šećerane dale preporuke za tretiranje biljaka, nedostatak pravovremenog i adekvatnog monitoringa doveo je do širokog rasprostranjivanja bolesti.
Zašto je šećerna repa pobacila? I kuda dalje?
Suša je dodatno pogoršala situaciju, omogućivši širenje truleži. Tretiranje insekticidima započelo je tek u junu prošle godine, kada je već bilo kasno za mnoge usveve. Ove godine, cikade su se pojavile još ranije, sredinom maja, i već su zarazile veliki broj biljaka. Problem truleži repe nije specifičan samo za Srbiju, već pogađa celu Panonsku niziju. Iako se radi na rešenju problema u saradnji sa vodećim svetskim kompanijama, rešenje još uvek nije na vidiku.
Kvalitet repe dodatno varira u pogledu sadržaja šećera, koji se kreće između 12% i 20%. Na njivama gde sadržaj šećera prelazi 16%, biće obračunat bonus, dok će niže cene biti isplaćene za repu sa sadržajem ispod ovog standarda. U Crepaji, na primer, prinosi su između 40 i 45 tona, što je znatno ispod proseka, ali su zadovoljni digestijom od 17%. Situacija u poljima oko Temerina još uvek je neizvesna, s obzirom na to da vađenje repe tek treba da počne, ali je poznato da trule repe ima.
Izvor: AgroTV
