U Beogradu je započeo pilot projekat „Ne kosi još lolo“ koji će primeniti drugačiji način košenja i održavanja zelenih površina u gradovima. Po uzoru na svetske metropole, projekat „Ne kosi još lolo“ ima plemeniti cilj, te ne čudi što je, simbolično, otpočeo na Dan planete Zemlje.
Inicijativu je pokrenuo “Bee Center”, centar za pčelarstvo smešten u beogradskim Silosima, a projekat se realizuje u saradnji sa JKP “Zelenilo-Beograd”, uz podršku Ambasade Holandije u Beogradu, zemlje koja je lider u ovoj oblasti.
Cilj ovog pilot projekta je omogućiti veći pristup hrani i staništu svim pčelama, ali i leptirima, bumbarima i drugim oprašivačima koji žive u našem okruženju.
Deo zelenih površina u gradu koje nisu direktno korišćene za rekreaciju stanovnika ili iz drugih razloga, više neće biti monokulturne i kratko košene. Umesto toga, primeniće se novi način održavanja ovih parcela, što je osnovni princip pilot projekta.
JKP „Zelenilo-Beograd“ i progres kao spori proces
U Akademskom parku će se sijati medonosno bilje koje će se kositi na način koji se naziva mozaično. Ovo podrazumeva ostavljanje dela travnjaka nepokošenim prilikom svakog košenja kako bi cveće prošlo kroz svoj prirodni ciklus. Bez toga ne može da omogući pčelama i ostalim oprašivačima izvor hrane i mesto za stanište.
Neke lokacije duž oboda grada će imati drugačiji pristup i kositi se periodično, nakon maja i septembra. Tokom ove godine, samo nekoliko lokacija sa ograničenim prostorom će preći na novi model košenja kako bi se testirao ovaj novi pristup održavanju.
Brojnost pčela, kao i ostalih oprašivača, neprestano opada, a mnoge vrste su već označene kao ugrožene, dok su neke potpuno nestale. U Beogradu postoji oko 250 vrsta, dok ih je na nivou cele Srbije oko 800, ali se broj solitarnih pčela svake godine smanjuje.
Intenzivna poljoprivreda, klimatske promene i upotreba pesticida negativno utiču na broj oprašivača širom naše zemlje. Stoga su gradovi, paradoksalno, postali sigurnija mesta za život ovih bića. A ona su, ne treba posebno istaći, ključna za opstanak života na planeti. Procenjuje se da bi nestanak svih oprašivača doveo do masovnog izumiranja samo nekoliko godina nakon njihovog nestanka.
Još par detalja
Važno je napomenuti da povećanje broja komaraca ili krpelja neće biti posledica ovog projekta. Očekivani benefiti projekta “Ne kosi još lolo” su mnogobrojni. Istraživanja sprovedena u nekim svetskim gradovima su pokazala par stvari. Naime, stoji da se broj oprašivača povećao na mestima gde trava nije često košena, a cveće i viša trava su bolje apsorbovali toplotu i vlagu. Na taj način su smanjili uticaj toplotnih džepova u njihovoj blizini.
Pčelari iz “BeeCentera”, zajedno sa stručnjacima sa Biološkog fakulteta u Beogradu, će pratiti promene u broju oprašivača na ovim mestima tokom trajanja projekta. Tako bi na kraju imali konkretne strategije za nastavak i unapređivanje prakse košenja u Beogradu. Ovo može biti korisno kao preporuka i za druge gradove.
„Projekat lansiramo ovog četvrtka u Akademskom parku gde ćemo od 10 časova održati radionicu za sve zainteresovane komšije i medije, kao i sejanje medonosnih biljaka sa decom iz starogradskog vrtića“ naglašavaju iz JKP „Zelenilo-Beograd“.
Sličan pristup košenja već se primenjuje u većim evropskim gradovima. Partner u projektu je Ambasada Holandije. U dotičnoj državi je ovaj model već dugo vremena usvojen, treba istaći. Ambasada pomaže Beogradu i Srbiji da efikasnije i uspešnije primene dobru praksu koju su u Holandiji već godinama uspešno testirali.
Izvor: AgroTV
