Za ljude koji ne uzgajaju trešnje, njihova berba deluje lako. Međutim, iskusni proizvođači su i te kako svesni da je to zabluda. Trešnja se najčešće koristi kao sveže voće, pa je važno da se plod bere kada je potpuno zreo, sa peteljkom koja mu može sačuvati svežinu nekoliko dana. To otežava posao beračima. Još jedan problem je to što se pre berbe retko vrše ispitivanja sadržaja suvih materija, a zrelost se procenjuje vizuelno, na osnovu boje, ukusa i čvrstine ploda.
Boja zrele trešnje zavisi od sorte i mogu je odrediti samo dobri poznavaoci. Uglavnom, trešnja je zrela kada pređe iz bledocrvene u tamnu boju, a peteljke potamne, ali nisu lomljive, kaže dipl. inž. Zorica Petkanić iz PSS službe u Negotinu, koja naglašava važnost pravilne dijagnoze zrelosti i pravog trenutka za početak berbe.
Dodaje da ovo važi za crvene sorte koje su najčešće kod nas. Međutim, žute trešnje namenjene preradi imaju drugačija svojstva. Ukus takođe mora biti svojstven sorti, manje ili više sladak, što ukazuje da je šećer u plodu nadvladao kiseline koje se smanjuju tokom sazrevanja.
Trešnje se beru različitim metodama, u zavisnosti od namene
Pri određivanju optimalnog vremena za berbu, pažnju treba posvetiti čvrstini pokožice i mezokarpa, što je posebno važno zbog transporta, navodi ova inženjerka. Zrele trešnje omekšaju, ali ne smeju izgubiti čvrstinu kako bi se berba obavila bez gubitaka i sačuvao kvalitet. Najpouzdaniji način je određivanje sadržaja suvih materija u plodovima, što omogućava sigurno utvrđivanje faze zrelosti i početka berbe.
Za svežu potrošnju, plodovi se beru ručno, s peteljkom, dok se za preradu na plantažama koristi mašinska berba. Berba se obavlja rano ujutru, kada je temperatura niska, ali treba paziti da nema rose. Oko podneva, kada temperatura vazduha naglo poraste, treba prekinuti s berbom i nastaviti kasno popodne kada temperatura padne. Stručnjaci preporučuju berbu samo tokom prepodneva jer se popodnevni plodovi tokom dana zagreju i potrebno im je više vremena da se ohlade za sortiranje.
Još jedno pravilo je poštovati suvo i mirno vreme za berbu, jer vetar i oluje mogu oštetiti ili uništiti plodove. Berbu treba izbegavati po kiši, jer kiša stvara uslove za pucanje pokožice. Pucanje pokožice nastaje usled priticanja velike količine vode iz korena u plodove i zbog upijanja vode kroz pokožicu, koja ne može dovoljno da se rastegne pa puca.
Plodovi s napuklom pokožicom nemaju značajnu tržišnu vrednost, jer kroz pukotine lako ulaze paraziti i prouzrokovači bolesti, što dovodi do brzog truljenja. Nakon berbe, trešnje treba brzo transportovati do otkupnog mesta, skladišta ili mesta prodaje. Ako je voće stajalo na toplom ili je namenjeno čuvanju, treba ga što pre prevesti do mesta za rashlađivanje. Pravilo je da se, čim stigne na odredište, voće opere i rashladi na 5°C i drži tako oko četiri sata.
Rashlađivanje korišćenjem čiste vode
Iako su hladnjače, rashladne komore i drugi uređaji praktični i efikasni, ubrani plodovi trešnje najbrže i najefikasnije se rashlađuju čistom vodom, objašnjava inženjerka Petkanić. U vodu za hlađenje dodaje se malo hlora koji ima antiseptičku ulogu i sprečava razvoj nepoželjnih parazita.
Hlor nije opasan po zdravlje, a plodovi se potapaju u bazene s hladnom vodom u koju je dodat ovaj antiseptik. Cilj je da se plodovi rashlade za što kraće vreme. U bazenu ostaju nekoliko minuta, najčešće oko sedam, nakon čega se vade. Ovaj postupak, poznat kao smanjenje ili uklanjanje “toplote terena”, je važan jer se u plodovima koji su bili na visokoj temperaturi, ako nisu rashlađeni, pojačava metabolizam, gubi šećer i čvrstoća, što smanjuje njihov vek trajanja. Brzo hlađenje na temperaturi od 0-5°C značajno usporava ovaj proces.
Drugi način rashlađivanja trešanja je uvođenje hladnog vazduha pomoću ventilatora u prostoriju u kojoj su plodovi smešteni, tako da se temperatura spusti na -3°C. Važno je da plodovi budu raspoređeni tako da hladan vazduh može nesmetano da dopre do svih plodova i ravnomerno ih rashladi.
Treći način je držanje plodova u prostoriji u kojoj je temperatura 2°C, uz obezbeđenje optimalne vlažnosti. Ovaj postupak je najjednostavniji i najjeftiniji, ali nije najefikasniji. Nakon hlađenja, trešnje se moraju sortirati, pakovati u kontejnere i staviti u hladnjaču u kojoj je temperatura obično oko nule, uz relativnu vlažnost između 85-95%.
Plodovi u ovakvim uslovima (obične hladnjače) čuvaju se bez promena kvaliteta i izgleda i iznose na tržište bez gubitka komercijalne vrednosti. Na seoskim gazdinstvima, trešnja se prerađuje u slatko, kompot i druge prerađevine. Sve je više interesovanja i za proizvodnju trešnjevače koja je pravi delikates među rakijama.
Izvor: Dobro jutro
