Poljoprivredna gazdinstva imaju više načina finansiranja, kako za investicione, tako i za tekuće troškove. Najpopularniji način je finansiranje iz sopstvenih sredstava, ali praksa pokazuje da se brži rast postiže korišćenjem eksternih izvora. Ovi izvori uključuju kredite, subvencije, osiguranje, kao i sredstva dobijena od otkupljivača i prodavaca repromaterijala.
Poljoprivredna gazdinstva, pravno gledano, nalaze se između fizičkih i pravnih lica, što otežava njihov status u očima banaka. Iako ih banke ne prepoznaju kao ravnopravne klijente, iskustvo pokazuje da su gazdinstva često najpouzdaniji platiše kada je reč o vraćanju pozajmljenih sredstava. Kreditna sredstva se koriste za tekuće troškove, poznate kao obrtna sredstva, ali i za investicione projekte.
Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše deo kamatne stope, pa registrovana gazdinstva mogu dobiti kredite sa kamatom od 1% do 3%, u zavisnosti od područja i demografskih karakteristika nosioca gazdinstva. Banke su omogućile fleksibilnije uslove vraćanja kredita, kao što su grejs periodi i plaćanje anuiteta prema prilivu sredstava na gazdinstvu.
Različiti oblici finansiranja: subvencije, osiguranje, otkup, dobavljanje i eksterni izvori
Subvencije su jedan od ključnih eksternih izvora finansiranja za poljoprivredna gazdinstva. Ove subvencije obuhvataju različite oblasti, od primarne proizvodnje do izgradnje i opremanja objekata, kako u biljnoj tako i u stočarskoj proizvodnji. Važno je da gazdinstva budu informisana o aktuelnim subvencijama koje nude različiti izvori. Među istim spadaju lokalne samouprave, Ministarstvo poljoprivrede, kao i EU fondovi poput IPARD-a. Da bi dobili subvencije, gazdinstva moraju ispuniti određene uslove propisane uredbama i pravilnicima, pa je stalno praćenje informacija od suštinskog značaja.
Osiguranje je još jedan način eksternog finansiranja, ali postoji nekoliko problema u ovoj oblasti. Ne postoji sveobuhvatan model osiguranja koji pokriva većinu rizika u poljoprivredi, kao što su suša, grad, poplava, prinosi ili bolesti stoke. Premija osiguranja povećava troškove proizvodnje, što je razlog zašto poljoprivrednici nerado koriste ovu opciju, uprkos njenim prednostima.
Otkupljivači i dobavljači repromaterijala takođe su izvor finansiranja. Ovi subjekti omogućavaju poljoprivrednicima da nabave repromaterijal ili sredstva za investicije. Ipak, važno je proceniti da li je povoljnije kupovati na ovaj način ili putem pozajmica iz banaka. Iako je često najjednostavnije uzeti robu od otkupljivača, to može biti i najskuplja opcija.
Zaključno, korišćenje eksternih izvora finansiranja, kao što su krediti, subvencije i osiguranje, može značajno doprineti razvoju i stabilizaciji poljoprivredne proizvodnje, ali zahteva pažljivo planiranje i informisanost poljoprivrednika.
Izvor: Poljoprivrednik
