Stočarstvo predstavlja ključnu granu poljoprivrede u kojoj se ogleda razvijenost celokupnog agrara jedne zemlje. U Srbiji, unatoč značajnim budžetskim ulaganjima, postignuti rezultati u ovoj oblasti ne ispunjavaju očekivanja. Boris Berisavljević, stručnjak sa iskustvom u svetskim kompanijama i međunarodnim organizacijama, naglašava da je najveći prostor za napredak kad je stočarstvo u pitanju, posebno govedarstva, u organizaciji. Iako Srbija ima veliki broj udruženja koja bi mogla poboljšati funkcionalnost stočara, Berisavljević smatra da je neophodno da država prenese deo aktivnosti na njih, kako bi aktivno učestvovali u kreiranju mera i strategija, ali i preuzeli odgovornost za svoje odluke.
Trenutna slika stočarstva u Srbiji često dolazi u fokus samo kroz proteste stočara. Dakako su potrebne održive reforme koje bi omogućile funkcionalno povezivanje stočara u proizvodnom lancu. Pritom, nužna je i dostupnost finansijskih sredstava za unapređenje njihovog rada. Produktivnost u govedarstvu je niska, što vodi visokoj ceni proizvodnje, a samim tim i smanjenju konkurentnosti. U poređenju sa svetskim tržištem, Srbija nema standardizovanu cenu mleka, što otežava paralelu sa zemljama poput Nemačke, gde cena standardizovanog mleka iznosi 0,61 USD po kilogramu.
Berisavljević: „Stočarstvo treba da se prilagođava, ali to nije jedini put“
Berisavljević ukazuje na svetske trendove u sektoru stočarstva, koji teže smanjenju troškova proizvodnje i podizanju ekoloških standarda usled klimatskih promena. Takođe, veći prodajni lanci širom sveta razvijaju modele saradnje sa farmerima kroz čvrste ugovore, kojima regulišu sve – od kvaliteta mesa i mleka do strategija odgajanja. Ovakvi modeli, iako donose određene prednosti, mogu predstavljati izazov za srpska gazdinstva, koja se sporije prilagođavaju globalnim trendovima. Postoje zemlje gde se proizvodnja mleka i mesa posmatra kao socijalna kategorija. Pritom je ekonomski cilj proizvodnje ključan u razvijenim zemljama.
Za Berisavljevića, prilagođavanje svetskim standardima nije jedini put. Smatra da bi Srbija trebala da se okrene uspešnim primerima iz susednih zemalja, primenjujući i prilagođavajući te modele lokalnim specifičnostima i potrebama. Fokus bi trebao biti na strategijama koje će unaprediti produktivnost mlečnih i govedarskih farmi u Srbiji. A to će doprineti dugoročnom razvoju stočarstva. Takođe, ulaganje u znanje i veštine stočara ključno je za postizanje konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu.
Berisavljevićev stav je da stočarstvo Srbije mora usvojiti organizacione promene, uz bolju finansijsku podršku i resurse, kako bi stočari dobili priliku za održiv razvoj. Državne subvencije bi trebalo usmeriti na strateške projekte koji će omogućiti dugoročnu stabilnost i konkurentnost u sektoru, osiguravajući bolju budućnost za domaću stočarsku proizvodnju.
Izvor: Poljoprivrednik
