Udruženje proizvođača malina „Vilamet”, na čelu sa predsednikom Mileta Pilčevićem, zatražilo je od Ministarstva poljoprivrede da što pre organizuje sastanak sa otkupljivačima i vlasnicima hladnjača kako bi se razmotrila mogućnost doplate otkupne cene ovogodišnjeg roda. Maline su ove godine otkupljene po akontnoj ceni od 250 dinara po kilogramu, dok se između hladnjača trguje po ceni od 380 do 400 dinara po kilogramu. Proizvođači ističu da trenutna cena nije zadovoljavajuća i smatraju da je potrebno revidirati uslove kako bi malinarima bilo omogućeno da postignu održiv prihod. U dodatku, neki proizvođači još nisu naplatili rod predat tokom 2023. godine, što dodatno pojačava pritisak.
Prema izjavi sagovornika iz sektora otkupa i prerade maline, rešenje postoji. Naime, odnosi između prerađivača i proizvođača treba da se izglade samostalno, bez mešanja države. Po njegovim rečima, prerađivači koji posluju dugoročno mogu razmotriti opciju doplate ako ostvare profit. Ali, kako apostrofira, nije opravdano da država nameće obaveze. On ističe da troškovi prerade kontinuirano rastu. Štaviše, kako navodi, oni su se u poslednjih desetak godina uvećali četiri puta. Paralelno s tim, cena na tržištu nije proporcionalno porasla, što dodatno opterećuje prerađivače.
Uzgoj malina i (već) poznati izazovi
Dodatan izazov predstavlja sve manja tražnja na svetskom tržištu, što je posledica smanjene potrošnje i konkurencije iz zemalja kao što su Ukrajina i Maroko, koje nisu bile prisutne kada je srpska malina dominirala tržištem. Ukrajinska malina trenutno nije dostupna po niskim cenama kao ranije, ali je njihova roba jeftinija, posebno „griz” malina, koji se na globalnom tržištu nudi po povoljnijim cenama. Pretpostavlja se da će Ukrajina, čim se stabilizuje situacija u zemlji, povećati proizvodnju malina kako bi ostvarila ekonomski oporavak. Osim toga, kupci sada sve više traže „miks” proizvode, gde malina učestvuje sa oko 20%, dok se tražnja za proizvodima sa čistom malinom smanjuje.
U svetlu ovih okolnosti, sagovornik ističe da je moguće očekivati smanjenje proizvodnje malina u Srbiji. Međutim, ne očekuje se i njen potpuni nestanak. Smatra se da će opstati samo proizvođači koji su posvećeni i organizovani na način da mogu samostalno obraditi svoje parcele. Naposletku, veli on, već sada postoji izražen nedostatak radne snage. Sagovornik ističe da će proizvodnja biti prilagođena manjem obimu, jer će veće plantaže postati neodržive pod trenutnim tržišnim uslovima.
Pored tržišnih izazova, proizvođači se suočavaju sa rastućim troškovima rada i opreme, dok prerađivači takođe beleže značajne troškove prerade. Ukoliko tržišni uslovi ne budu povoljniji, očekuje se da će određeni broj proizvođača biti primoran da se povuče iz malinarstva. Pritom će se oni koji ostanu verovatno koncentrisati na manji obim rada. Drugim rečima, proizvodiće malinu oslanjajući se na porodičnu radnu snagu za održavanje poslovanja. Na ovaj način, predviđa se dugoročna stabilizacija sektora. Naravno, ovo će se ostvariti iako će globalni faktori, uključujući konkurenciju i potražnju, nastaviti da igraju ključnu ulogu u definisanju cene i obima proizvodnje.
Izvor: Politika
