Istraživanje koje je sprovedeno o uticaju praksi zalivanja na zdravlje biljaka paradajza ukazuje na značaj mehaničke stimulacije, kao što su dodir i voda, za njihov rast i otpornost na štetočine i patogene. Iako se često veruje da razgovor s biljkama može doprineti njihovom razvoju, naučna podrška za ovu tvrdnju je ograničena. S obzirom na sve veće pretnje od klimatskih promena, uključujući rastuće temperature, nestabilne padavine i povećanje broja insekata i bolesti, postoji potreba za novim pristupima u poljoprivredi. Ovo je pogotovo važno u našim uslovima, gde se klimatski uslovi pogoršavaju svake sledeće sezone.
Tim istraživača, predvođen Man-Kun Vangom, ispitivao je mehaničku stimulaciju paradajza prskanjem vodom. Praksa zalivanja uključivala je prskanje biljaka dva puta dnevno. Pritom su se poredili efekti malih vodnih kapi (200 mikrometara) i velikih vodnih kapi (1.000 mikrometara) s kontrolnom grupom koja nije primala prskanje. Tlo je bilo pokriveno barijerom kako bi se osiguralo da prskanje ne utiče na količinu vode koju koreni primaju.
Obimnija zalivanja? Manja zalivanja? Evo šta kažu rezultati
Rezultati su pokazali da su biljke prskane velikim kapima bile kraće i kompaktnije od ostalih. Minimalne razlike su primećene između biljaka koje su primale male kapi i onih koje nisu bile prskane, dok su prinos i kvalitet plodova bili slični u svim grupama. Metabolička analiza je otkrila da su biljke prskane velikim vodnim kapima doživele značajne promene u hormonima koji se bave odbranom, što je rezultiralo većom otpornošću na štetočine poput larvi moljaca i sive truleži.
Osim toga, otkriveno je da su putem zalivanja sa velikim kapima biljke imale viši nivo hlorogenske kiseline. Treba naglasiti da ova kiselina igra ključnu ulogu u odbrambenim mehanizmima. Pritom, ključna je i u smanjenju emisija isparljivih organskih jedinjenja, što ih je činilo manje privlačnim za moljce. Rezultati su pokazali da je bilo 74% manje jaja na listovima biljaka prskanih velikim kapima u poređenju s onima koje nisu bile prskane.
Na osnovu ovih saznanja, istraživači smatraju da bi dalji razvoj tehnologija prskanja vodom i atomizacije kapi mogao značajno poboljšati poljoprivredne prakse. Ove promene bi mogle doprineti ekološki prihvatljivijoj i efikasnijoj poljoprivredi, nudeći rešenja koja ne zavise od hemijskih pesticida. U svetlu klimatskih promena, ovo istraživanje može imati značajan uticaj na održivu proizvodnju hrane i zdravlje biljaka.
Izvor: Science Daily