Naslovna Poljoprivreda Kako su breskve sa hlorpirifosom završile u prometu?

Kako su breskve sa hlorpirifosom završile u prometu?

955
0

Ove nedelje, breskve vraćene u Srbiju iz Hrvatske zbog sadržanja pesticida hlorpirifos ostaju vruća tema na nekoliko frontova. Evropska komisija beleži ovaj kao jedan od mnogih slučajeva gde je hrana iz Srbije odbijena pri izvozu zbog neke opasne supstance, bila ona hlorpirifos ili akrilamid. Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković tvrdi da se kontrola nad voćem pojačala i da će se sporne voćke uništiti pre nego što i imaju priliku da na bilo koji način završe u marketima i na pijacama. Sa druge strane, stručnjaci poput Violete Josifove kritikuju Ministarstvo zbog propuštanja prilika da se situacija saseče u korenu.

Međutim, postavlja se pitanje kako su uopšte breskve sa primetnim sadržajem zabranjenog pesticida uopšte i završile kao izvozni artikal. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije je u svojoj izjavi pojasnio zašto je došlo do ove situacije.

Photo by Jared Subia on Unsplash

Breskve „nenamerno kontaminirane“

„Kada je reč o pesticidima,“ počinje izlaganje Stanić, „može se omaći da prekorače dozvoljeni nivo. Ako je zbog određenih klimatskih uslova, potrebno više tretirati biljke. Tu verovatno nema loše namere od strane proizvođača. Slično se desilo i 2018. kada je Rusija privremeno ograničila uvoz kajsija i breskvi iz Srbije, pa ga ukinula. Sa druge strane, primer loše namere je prepakivanje šećera 2004. godine.“ Sagovornik je podsetio da se te godine u pakovanja na kojima je naznačen određeni nivo kvaliteta, nalazio sadržaj koji taj nivo ne ispunjava.

Apostrofirajući da „rizik uvek postoji“ na ovom polju, Stanić je apelovao na proizvođače da sprovedu sve moguće mere da do sledećeg vraćanja artikala ne dođe. „Sve što nije u skladu sa dogovorenim uslovima isporuke, kao što su količina pesticida ili kvalitet i vreme isporuke robe koja se izvozi, negativno utiče na reputaciju zemlje,“ naglasio je. „Rizik da se ne usklade uslovi uvek postoji. Ali kontrole kvaliteta na polaznoj tački, recimo izlasku voća i povrća iz pogona i sa plantaža, su važne u prevenciji.“ Posebno je istakao da rezultati kontrole u Srbiji treba da se usaglase sa kontrolom zemlje u koju se izvozi. Sa pravim dogovorom na snazi, ne bi došlo do „kiksa“ zbog kog bi se gubilo poverenje na međunarodnom tržištu. Ključnije, ne bi se izgubilo celo jedno tržište. „Ako do toga dođe – kupac će se orijentisati na drugog ponuđača,“ zaključuje Stanić.

Photo by Jennifer Chen on Unsplash

Namenski uvoz pesticida

Violeta Josifova, direktorka za razvoj u BioGenesis-u, se ponovo oglasila povodom ove teme. Ona sugeriše da su se otrovne supstance poput Hlorpirifosa namenski uvozile u našu zemlju, i da je ta odluka doneta u cilju određenih interesa.

„U Stručnom savetu treba da sede ljudi koji se razumeju u struku i raspravljaju o aktuelnim pitanjima. Ipak, on je formiran ad hoc, kako bi im prošlo odobrenje za uvoz nedozvoljenih aktivnih supstanci koje su isključene iz liste, i to radi dobijanja provizija. U EU su u poslednje dve-tri godine isključene mnoge aktivne supstance. A dobar deo njih jer je utvrđeno da štete životnoj sredini. Sve te zalihe koje nisu upotrebljene u EU završavaju u Srbiji“,“ ističe Josifova.

Izvor: Danas

Pogledajte i: Hlorpirifos zabranjen u Srbiji, očekuje se uništenje spornog tovara breskvi