Naslovna Blog Kako su Egipćani pravili med? Mali čas istorije

Kako su Egipćani pravili med? Mali čas istorije

503
0

Med je bio i ostao fascinantna namirnica. Kao jedno od najlekovitijih jela, med ima jako dugu istoriju koja se proteže nekoliko milenijuma, u gotovo svim krajevima planete. U ovom članku ćemo da se usredsredimo konkretno na rane početke proizvodnje ovog pčelinjeg nektara.

Rani med i rane košnice

Kao što se da pretpostaviti, proizvodnja meda je izuzetno stara. Naši praistorijski preci su sakupljali divlji med već oko 8.000-te godine P.N.E., a dokaze vidimo i na pećinskim slikama i u vidu arheoloških ostataka. Što se konkretnog spravljanja tiče, med su još drevni Egipćani proizvodili tokom Prve dinastije, oko 3.100. godine P.N.E.

YouTube Screenshot
Izvor: The Honeystead

Prvi dokazi o medu u Egiptu su u vidu zapisa. Odnosno preciznije, nisu u pitanju zapisi koliko prikazi uzgoja pčela. Slike sa ranim pčelarima kako se brinu o svojim insektima i njihovom prinosu datiraju upravo iz perioda Prve i Druge dinastije. Već tokom Treće dinastije, prikazivanje pčelarstva postaje redovna praksa, pogotovo u solarnom hramu faraona Njuserre-a u Abusiru.

Ovi piktogrami, iz 2.650. godine P.N.E., prikazuju drevnu egipatsku praksu pčelarenja. Onovremeni proizvođači su držali svoje pčele u cevima od gline ili blata. Ove „rane košnice“ su bile dužine oko 1,2 m i prečnika 1/3 m. Obično su se pravile od snopova tankih štapova, trave i trske. Ovakve konstrukcijje bi se prvo oblepile blatom a potom pekle na jakom suncu. Nakon što se osuše i stvrdnu, pčelari bi iskopali središte snopa, ostavljajući čvrsti šuplji veštački panj. Krajevi „panjeva“ bi bili zatvoreni prstenom od drveta i učvršćeni blatom. Na jednom kraju bi postojao mali otvor; kroz njega su pčele ulazile i izlazile.

YouTube Screenshot
Izvor: The Honeystead

Pčelari bi držali mnogo ovakvih horizontalnih košnica zajedno u jednom pčelinjaku. Složili bi ih jednu na drugu i prekrili zemljom kako bi napravili veliki zid. Tokom berbe meda, pčelar bi jednostavno uklonio drveni prsten sa jednog kraja košnice i izvukao saće.

U slučaju prepunjavanja, pčelari bi uklonili neka saća preneli pčele u novu košnicu. Ovo je zapravo drevni oblik veštačkog rojenja. Egipatski pčelari su dobro razumeli svoje jedinke. Naime, umeli su vešto da imitiraju zvuk kraljica kako bi ih privukli iz košnica, uhvatili i presadili u nove domove.

„Gathering Honey, Tomb of Rekhmire MET 30.4.88 EGDP013036“, Fotografija: Muzej umetnosti Metropoliten, licencirano pod CC0 1.0
Izvor: Wikimedia Commons

Egipatska praksa pčelarenja

Kasnije, tokom 26. dinastije koja je vladala od 672. do 525. P.N.E., nalazimo najbolje primere pčelarstva u drevnom Egiptu. U pitanju su složeni hijeroglifi koji detaljno opisuju kako se med ubirao iz košnica.

Za početak, pčele bi bile izložene posudama sa mirišljavim mamcima, blago paljenim kako bi stvorili tamjan. Ovo je bio rani oblik izlaganja pčela dimu i nesumnjivo bi smirilo pčele pre otvaranja košnica, baš kao što to moderni pčelari rade.

„Ägyptisches Museum Berlin 162“ (detalj), Fotografija: Einsamer Schütze, licencirano pod CC BY-SA 3.0
Izvor: Wikimedia Commons

Interesantno je naglasiti da egipatski pčelari nikada nisu prikazivani u zaštitnoj odeći. Neki crteži i hijeroglifi prikazuju pčelara kako drži nešto što bi mogao biti komad tkanine preko lica dok pregleda pčele. Ali uglavnom se čini da nisu nosili posebnu zaštitnu odeću.

Postojala je jasna hijerarhija u uzgoju pčela u Egiptu, pogotovo zato što su se košnice gotovo uvek slagale blizu hrama. Grupa pčelara bi rukovodila košnicama i obavljala sve poslove uključujući ekstrakciju meda, brojanje pčela i održavanje košnica. Na terenu je uvek bio i tzv. glavni pčelar, koji je beležio sve podatke. Ti podaci bi posle išli nadzorniku, koji nije morao nužno da bude pčelar, ali jeste morao da bude upoznat sa procesom proizvodnje. Naposletku, nadzornik je svoj izveštaj podnosio direktno faraonu.

Izvor: Api: Cultural