Milan Doroslovački iz Bečeja je mladi botaničar koji je posvetio svoju energiju i znanje da uzgaja kaktus i druge egzotične biljke u Vojvodini. Njegova ljubav prema kaktusima traje već 15 godina, a od 2009. godine se ozbiljnije bavi njihovim uzgojem. Pre pet godina je započeo rad na privrednom gazdinstvu, gde je stvorio jedinstvenu biljnu oazu koja uključuje različite vrste egzotičnih i mediteranskih biljaka.
Milanova fascinacija biljkama koje nisu karakteristične za ovdašnje podneblje inspirisala ga je da krene sa njihovim uzgojem. On smatra da je gajenje običnih biljaka poput lipe ili breskve dosadno i nema izazova. U svojoj botaničkoj bašti uzgaja biljke iz raznih delova sveta, uključujući razne vrste palmi, mediteranskih borova, junka i, naravno, kaktuse. Njegov cilj je da svakoj biljci omogući uslove za uspešan rast i kvalitetan uzgoj, bez obzira na to što Srbija nije njihovo prirodno stanište.
Uzgoj kaktusa na način na koji Milan to radi nije lak zadatak. Njegova botanička bašta prostire se na preko dve hiljade kvadratnih metara i biljke su izložene otvorenom nebu tokom cele godine, bez zaštite zimi. Ovo čini uzgoj mnogo težim nego u stakleniku. Kaktusi su inače relativno jednostavni za održavanje, zahtevaju puno sunca, toplote i kvalitetan supstrat, a zimi je važno da ne budu izloženi temperaturama ispod nula stepeni Celzijusa.
Kaktus, aloje, palme, citrusi i druge blagosti
U početku je Milan radio sam, ali poslednje tri godine ima pomoć prijatelja, što mu omogućava da bolje i lakše obavlja sve poslove u bašti. Jedna od biljaka kojoj posvećuje posebnu pažnju je aloja vera. Milan gaji organske vrste aloje, koje su veoma lekovite i tražene. Aloja vera sadrži preko 248 aktivnih sastojaka poput vitamina, enzima i aminokiselina. Poznata je kao “biljka dugovečnosti” jer ima sposobnost regeneracije ćelija u organizmu, čime podmlađuje čoveka. Milan često koristi aloju u ishrani, bilo da je konzumira sirovu ili kao smuti napitak. Njegovi listovi aloje imaju oko 60 centimetara dužine i teže oko pola kilograma.
Pored kaktusa i aloje vere, Milan u svojoj bašti gaji razne vrste palmi, citrusa, lavandu, masline i kumkvat. Kumkvat je citrus koji izgledom podseća na pomorandžu, ali je manji i tvrđi. Na kineskom jeziku kumkvat znači “zlatna mandarina”. Ljubav prema botanici motiviše Milana da stalno unapređuje svoje znanje i veštine u ovoj oblasti.
Milanov jedini plan do kraja života je da bude srećan i zadovoljan što je svoj talenat pretvorio u hobi, a hobi u posao kojim je više nego zadovoljan. Smatra da je najvažnije u životu raditi srcem i pošteno, što on i čini u svojoj botaničkoj bašti. Na ovaj način, Milan uspeva da stvori jedinstvenu i uspešnu botaničku baštu u Srbiji, pokazujući da se egzotične biljke mogu uspešno gajiti i u našim uslovima uz odgovarajuću brigu i posvećenost.
Izvor: Dobro jutro
