Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Kakva je poljoprivreda u našoj zemlji?

Kakva je poljoprivreda u našoj zemlji?

179
0

Dr Milan St. Tošić, član DLG Nemačka i redovni profesor u penziji, je prokomentarisao u kakvom je stanju srpska poljoprivreda. U svom podužem članku na portalu za vesti „Politika“, ovaj stručnjak je obrazložio sve što smatra da je ključno po domaći agrar i šta ga trenutno definiše. Bacimo pogled.

Vojvodina
Foto: Unsplash

Poljoprivreda: Gde smo u ovom trenutku?

Kada je reč o trenutnom stanju u poljoprivredi Srbije, vlast tvrdi da pruža maksimalnu podršku. Međutim, kako apostrofira dr Tošić, većina poljoprivrednika smatra da je ta podrška nedovoljna. Ove tvrdnje su uglavnom tačne, iako je evidentno da se stanje u poljoprivredi sve više pogoršava, rezultati su sve slabiji.

Tošić ističe dva aspekta ključna za širu javnost: prirodni uslovi, uključujući zemljište i klimu, čine poljoprivredu Srbije jednom od evropskih zemalja s najpovoljnijim uslovima za postizanje visokih prinosa u biljnoj proizvodnji. Međutim, poslednjih 30 godina, opšte stanje u poljoprivredi Srbije neprestano se pogoršava, dovodeći zemlju na dno evropske liste, sa nekoliko najslabijih država.

Foto: Pixabay

„Stanje poljoprivrede kao veoma složene grane teško je objasniti da se shvati pre svega od neposrednih poljoprivrednika,“ Naglasio je Tošić. Pritom je dodao da najčešće iskazivanje osnovnih pojmova i rezultata bi bilo:

  • Država iskazuje postignute prosečne rezultate na njivi bez iskazivanja koliko je to u odnosu na realno moguće i koliko u odnosu na one, koji postižu bolje rezultate;
  • Poljoprivrednici iskazuju niske cene koje dobijaju od trgovaca, a ne iskazuju zašto nisu udruženi (najbolje s industrijom prerade) pa da po pravilu postižu veće cene i sigurniji plasman.
Foto: Pixabay

Indikatori napretka

Dr. Tošić ističe da je za širu javnost potrošača u Srbiji važno naglasiti najmanje dva ključna pokazatelja za održavanje, pa čak i unapređenje poljoprivrede. On navodi da bi to bili:

  1. Održavanje obima stočarstva s većim brojem pozitivnih uticaja.
  2. Obavezno održavanje postojeće plodnosti poljoprivrednog zemljišta kao trajnog bogatstva i uslova za uspešnost poljoprivrede države.

Prvi pokazatelj retko se koristi, naglašava Tošić. A još manje se izražava od strane vlasti ili poljoprivrednika. Dotični pokazatelj meri udeo stočarstva s preradom poljoprivrednih proizvoda u ukupnoj vrednosti poljoprivrede države. Države koje postižu najbolje rezultate u Evropi imaju stočarstvo s preradom koje čini 60 ili čak 70 procenata ukupne vrednosti poljoprivrede. Srbija je bila deo te grupe država pre tridesetak godina. Međutim, s kontinuiranim padom broja goveda i svinja, te sve manjom proizvodnjom mleka, mesa i drugih proizvoda, vrednost stočarstva u Srbiji već je opala na manje od 30 procenata i nastavlja dalje opadanje.

Foto: Pixabay

Stajnjak za organsku obradu

Vrednost poljoprivrednog zemljišta meri se humusom, organskim delom. Sa samo 2-3% humusa, zemljište postaje isplativo, čak i sa najnižim vrednostima. Najbolja zemljišta imaju 6% ili više humusa. Održavanje ili povećanje humusa postiže se korišćenjem stajnjaka kao organskog đubriva, smanjujući potrebu za veštačkim đubrivima do organske proizvodnje. U Srbiji, problem je sve manje korišćenje stajnjaka, što uzrokuje teže obrađivanje zemljišta i manje zadržavanje padavina, posebno u ravničarskom delu zemlje.

U oblasti udruživanja, pravo udruživanje ne postoji. Udruživanje treba obuhvatiti proizvođače i industriju prerade, od biljne proizvodnje do plasmana konačnih proizvoda. Svinjogojstvo postiže visoke rezultate udruživanjem proizvođača sa specijalizacijom za držanje krmača i proizvodnju prasadi. Slični rezultati se postižu i u govedarstvu sa dvojnom proizvodnjom (mleko i meso). Državna pomoć poljoprivredi treba ići ka već osposobljenim poljoprivrednicima s stručnom spremom, težnjom ka visokim rezultatima i stalnim usavršavanjem. Kopiranje uspešnih modela drugih država je efikasno i trebalo bi obuhvatiti obim udruživanja i nova saznanja o proizvodnji i preradi za domaće i svetsko tržište.

Foto: Freepik/jannoon028

Knjiga dolazi na vreme i kad kasni. Osnova državne podrške su dva cilja: zadovoljavanje potreba domaćeg stanovništva po vrsti, kvalitetu i uslovima, i obezbeđivanje sigurnog plasmana na svetskom tržištu za one koji nemaju prirodne uslove za dovoljnu proizvodnju.

Izvor: Politika

Prethodni tekstSrbija i Sao Tome i Prinsipe: odnosi nikad bolji
Sledeći tekstPodsticaji za stočare u impozantnom broju