Žetva soje u Srbiji je u punom jeku, ali usled sušnog i toplog leta prinosi su daleko ispod očekivanja. Soja, koja voli vlažnu klimu, ove godine nije imala povoljne uslove za rast, slično kao i prošle godine. Zrno je manje od očekivanog, veličine zrna pšenice umesto graška, i sa vlagom od svega osam procenata.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, soja je posejana na približno 220.000 hektara, a cena prošlogodišnjeg roda na Produktnoj berzi u Novom Sadu iznosi 61 dinar po kilogramu bez PDV-a. Trenutno, cena za novi rod još nije formirana, ali otkupljivači nude oko deset dinara manje po kilogramu, što dodatno otežava situaciju za poljoprivrednike.
Rajko Sibinski, poljoprivrednik iz Čeneja kod Novog Sada, navodi da su prinosi soje u čenejskom ataru vrlo neujednačeni i daleko ispod proseka. U područjima sa peskovitom zemljom i brdima, prinosi su samo 200 do 300 kilograma po jutru, dok su na nižim terenima sa dolinama prinosi nešto bolji, krećući se od 500 do 600 kilograma po jutru.
Ovi prinosi su niži u odnosu na prošlu godinu, iako su se poljoprivrednici nadali da se prošlogodišnja suša neće ponoviti. Sibinski ističe da mnogi poljoprivrednici od ukupnog prinosa soje neće uspeti da pokriju ni troškove kombajniranja, koji iznose između 12.000 i 13.000 dinara po hektaru.
Uprkos dvema sušnim godinama, Sibinski planira da i naredne godine seje soju, jer ne vidi alternativu, s obzirom da nijedna poljoprivredna kultura ove godine nije ostvarila ni prosečne prinose. On naglašava da je kvalitet zrna ove godine loš, jer su zrna sitna i suva, i brine ga gde će nabaviti kvalitetno seme za narednu sezonu, kao i kako će posejati pšenicu ukoliko suša potraje.
Izvor: Shutterstock/lourencolf
Da li je manje soje?
Slično stanje je i u ataru Bačkog Gradišta kod Bečeja. Na njemu se prinosi soje kreću od 300 do 700 kilograma po jutru. Prema rečima poljoprivrednika Predraga Zarića, u prosečnim godinama soje bi trebalo da bude od 1,6 do 1,7 tona po jutru. Pritom, u dobrim godinama prinosi mogu preći i dve tone po jutru, što se smatra odličnim prinosom. Zarić takođe ističe da je Zemljoradnička zadruga u Bačkom Gradištu ponudila samo 52 dinara po kilogramu za novi rod soje.
Sa ovim troškovima i malim prinosima, poljoprivrednici neće moći da pokriju ni troškove zakupa, a kamoli troškove setve. Zarić naglašava da bi bila potrebna znatno viša cena kako bi se poljoprivrednici barem izjednačili sa troškovima proizvodnje. Sa prinosima iznad dve tone po jutru, poljoprivrednici bi mogli da se uključe u cenu po kojoj se trenutno trguje starim rodom na Produktnoj berzi u Novom Sadu. Dotična cena iznosi između 60 i 65 dinara po kilogramu, plus PDV.
Situacija sa sojom u Srbiji odražava izazove sa kojima se poljoprivrednici suočavaju zbog klimatskih uslova i tržišnih fluktuacija. Dok nastavljaju žetvu i planiraju buduće setve, neizvesnost u pogledu prinosa i cene ostaje ključno pitanje za opstanak poljoprivrednog sektora.
Izvor: AgroTV
