Naslovna Poljoprivreda Kalemljenje zimi (i koliko je moguće)

Kalemljenje zimi (i koliko je moguće)

165
0

Agrarne proizvođače neretko muči pitanje da li se kalemljenje isplati raditi zimi, i pre svega da li je uopšte dotično i moguće. Kalemar Miroslav Šarac, na osnovu svog višegodišnjeg iskustva, probaće da doprinese kakav odgovor na ovo pitanje. Za veliki broj voćara, njegova zapažanja će ih verovatno iznenaditi.

„Zima je period kada biljke miruju i takođe period vrlo nepovoljan za kalemljenje voća, ako govorio  kalemljenju na otvorenom terenu,“ započeo je izjavu Šarac. „Kalemovi pre nego što dođe do prijema, pre nego što dođe do kalusiranja ne podnose minus. Ne podnose niske temperature i mrazeve. Zato se voće kalemi, grubo rečeno, dva puta godišnje. Pred proleće kada su ti minusi veoma slabi ili u zenitu leta. Od polovine februara do polovine marta ili period od početka jula do kraja avgusta“.

Image by Abel Domínguez from Pixabay

Prolećno, letnje i zimsko kalemljenje

U nastavku izjave, Šarac je apostrofirao da postoje prolećne i letnje tehnike kalemljenja. „Zavisno od toga postoje prolećne tehnike kalemljenja i letnje tehnike. Proleće, pak, možemo da imitiramo u veštačkim uslovima ako u toku mirovanja biljaka na iščupanu podlogu kalemimo plemku koja je, takođe, u stanju mirovanja. To može da se radi tokom zime i to je kalemljenje iz ruke,“ naglasio je.

Pritom je dodao kako se kalemljenje iz ruke može vršiti samo u zatvorenoj prostoriji. Preciznije, u sobi u kojoj temperatura ne pada u minus. „Dakle u zatvorenoj prostoriji, gde nema mrazeva i minusa možemo preko zime da kalemimo voće ako imamo iščupanu podlogu, ili ako imamo posađenu podlogu u saksiji, isključivo tehnikom prost spoj, kosi rez i varijetet te tehnike engleski spoj. Za tako nešto moramo da imamo podlogu i plemku prilično iste debljine, jer ono što je veoma važno je da se tkiva koja su ispod kore podudaraju i da se spoje na što je većoj površini,“ ističe Šarac.

Image by Helger from Pixabay

Potrebno je pride, naglašava on, da znamo i kako na podlozi napraviti red. „Pod oštrim uglom zasecamo podlogu, zasecamo plemku oštrim namenskim alatom, koji mi u Sremu zovemo kalemačica, to spajamo ili gumicom za kalemljenje ili, što je mnogo bolje – streč folijom za kalemljenje,“ istakao je Šarac. „Ta plemka koja je dva-tri centimetra dugačka i ima dva, eventualno tri pupuljka, ona ima gore presek koji smo tu skratili makazama, taj presek se namaže kalemarskim voskom i taj ceo kalem se stavi u vlažan pesak, može i vlažnu piljevinu i tu boravi do proleća – do proleća i vremena za sadnju kalema, moguće je da krenu izboji iz podloge koje, po rečima kalemara, treba skinuti.“

Čip okulacija u toploj prostoriji

Šarac je izjavio da je u međuvremenu moguće da krenu izboji iz podloge i da ih, ako ih primetimo, skinemo, jer nama treba da iz plemki krene novi život, a ne iz podloge. On je dodao da kalem boravi u tom pesku i prohladnoj prostoriji dok ne dođe vreme za sadnju, što je na samom početku proleća kada prođu mrazevi. Takođe, moguće je raditi čip okulaciju, ali u toploj prostoriji.

„Newly_Grafted_Cherry_Tree“, fotografisao Torn Street, slika u javnom domenu
Izvor: Wikimedia Commons

Eventualno, ako imamo podlogu posađenu u saksiju, toplu prostoriju i podloga kreće s vegetacijom tokom zime, možemo kalemom vršiti letnju tehniku čip okulacije ili samo okulacije. Međutim, naglasio je da je to malo komplikovanije. Naposletku, mora da se vodi računa o tome da se podloga stalno zaliva. Pritom, mora i da se pazi da biljka ne oseti sušu tokom cele vegetacije.

„Glog, na primer, nije odgovarajuća podloga za kalemljenje jabučastog voća. On je podloga isključivo za mušmulu. Ništa drugo nije preporučljivo kalemiti na glog jer su kruška, jabuka i dunja, daleko bujnije nego što je glog. Mušmula kad se kalemi na glog traje jako dugo. Za jabuku je podloga divlja jabuka ili podloge sa oznakom M, za krušku divlja kruška, za dunju sejanac dunje ili vegetativni izdanak dunje“ zaključio je Šarac.

Izvor: Dobro jutro